Izbor iz najnovijeg broja sarajevskog life style magazina
"Zasto ne" - "Why not",
kao i mnostvo tekstova u njihovoj arhivi potrazite na

www.whynot.com.ba

MODERNA VREMENA - Svetlana Andjelic - WEB MASTER

STRANICU SA OVOLIKO DUSE TESKO DA BI MOGAO NAPRAVITI JEDAN MUSKARAC

Pise: Ema Fiser

U nominaciji za jedan od najboljih siteova na Intenetu nasao se i oficijelni site Harisa Dzinovica djelo Svetlane Andjelic koja se web dizajnom bavi upotpunjujuci svoje slobodno vrijeme. U ovom broju predstavljamo vam web mastera ciji je site stvarno vidjelo vise od 100.000 ljudi...

Kada se o jednom siteu prica medju zaljubljenicima Interneta onda je to dobar znak da je njegov tvorac pogodio temu, ali i napravi vise od toga.

Bosanskohercegovacke pjevacke zvijezde kojima je Internet jos uvijek nedostupan, a ne znamo iz kojih razloga, ne pridaju toliku paznju jednom od najznacajnijih medija stoljeca. No, to je vec tema za neke druge razgovore, nasa je zelja da vam predstavimo ljude koji obicno ostaju anonimni, ciji rad gledamo ali rijetko kad saznamo ko stoji iza njega. Kada smo se i sami uvjerili da je site Harisa Dzinovica jedan od boljih koji imamo prilike pronaci na Netu, potrazili smo njegovog web mastera i evo sta smo saznali:

• Kako i na koji nacin ste usli u svijet web dizajna ?

Kompjuteri su danas postali potreba, nesto sto vam olaksava posao, zivot uopste, a zatim uz pojavu Interneta, lakse, brze i jeftinije komuniciramo sa svetom, sa prijateljima, sve nam je nekako mnogo dostupnije. Kako vec godinama na poslu, a i kod svoje kuce imam kompjuter, bilo mi je potpuno normalno da ga pocnem istrazivati da saznam sta sve on moze... Jer, priznacete, potpuno je nenormalno da neko moze u kuci imati bilo koji kucni aparat a da ne zna da ga upotrebi na pravi nacin. To vam je isto to, samo se ovo zove kompjuter a ne ves masina... Sto se web dizajna tice, to je bar za mene kombinacija nikad ispisane knjige i jednog velikog slikarskog platna na kome ste slobodni napraviti bilo sta i niko vas nicim ne moze ograniciti ni bojama, ni stilom, ni velicinom, ni trendom, a izlozbeni porostor vam je celi svet. Pa gde cete naci vise... U taj carobni svet sam usla radeci upravo stranicu Harisa Dzinovica... trazila, trazila pre dve godine negde nesto o njemu i nisam nista nasla... sela sam, zagledala se u ekran i rekla - mogu ja to. A pojma nisam imala. Iste noci iz te moje zelje i upornosti je nastala neka prva verzija od desetak stranica, i to ne samo nastala, vec i bila na mrezi, dostupna svima. Javila sam Harisu za to, pogledao je stranicu kod prijatelja, imao par primedbi, u globalu nije imao nista protiv, cak mogu slobodno reci - dopalo mu se, i eto... A sve ovo sto sada vidite se usavrsavalo danima (bolje reci - nocima) i ja sam se trudila da bude sve bolja, sadrzajnija. I mada uvek moze vise i bolje, po reakcijama ljudi vidim da sam pronasla neku pravu meru izmedju profi sajta i fun sajta... i ne vidim razloga da nesto bitnije menjam u koncepciji...

• Da li je stranica Harisa Dzinovica prvi vas takav projekat?

Upravo sam rekla da je prvi, a sada da dopunim odgovor i da kazem - jedini, a ostace zasigurno poslednji 'projekat'... Bilo je tu, naravno izleta, kada sam prijateljima pomagala u izradi stranica za njihove firme, jednoj sam prijateljici poklonila web stranicu u vidu galerije slika Zdravka Colica jer ona nije imala skener, a kako radi njegovu stranicu to je sastavni deo njenog 'projekta' a za mene davno zavrsen posao. Zatim tu je i stranica beogradske grupe 'Legende' koju volim slusati gde sam obradila jedino njihovu diskografiju...

Koliko je tesko praviti takve stvari, koliko je tesko podrzavati je i odrzavati?

• Pa nista nije tesko kada se voli... Sto se dizajna tice najtezi je u stvari momenat kada nesto zelis da uradis, vidis ga vec sutra na stranici, a ne znas kako ces to izvesti... Ova stranica konkretno zahteva dosta vremena, potrebno je biti aktuelan, uvek u toku dogadjanja, ljudi dolaze da se informisu o tome gde Haris nastupa, sta ima novo kod njega... Ponekad je u izmenama potrebno reagovati odmah... Kao sto ste videli ima tu i onog zabavnog dela gde ljudi glasaju za omiljenu pesmu, posecuju nas -'Klub sevdaha', upisuju se masovno u takozvanu 'knjigu gostiju', dosta pisama stize na e-mail, pa se, htela ja to ili ne, radio Haris ili se odmarao, jednom mesecno mora sloziti rang lista top 5 meseca, moraju se podici neke nove pesme koje se mogu cuti na stranici, moraju se sva ta pisma sloziti na jednu stranicu, ima tu uvek posla... da ne pominjem svakodnevnu prepisku sa stotinama ljudi...

HARIS DZINOVIC JE ZASLUZIO DA MU SE COVJEK POSVETI: Svetlana Andjelic

• Sto vama kao web masteru pisu posjetitelji?

Pa pisu svasta... A pisama sam za ove dve godine mogu slobodno reci razmenila na hiljade... U proseku mesecno primim 100-150 pisama i na svako odgovorim bez daljnjeg. Uglavnom pitaju gde Haris peva, kada ce pevati tamo ili amo... Hvale njega, pesme, CD, hvale stranicu, salju pozdrave, traze autograme, akorde za pesme, mnogi na primer traze tekstove ciganskih pesama koje je pevao, pitaju gde mogu kupiti njegov CD, da li mogu preko stranice naruciti CD, karte za koncerte i slicno. Ponekad mi bude neprijatno da objasnjavam da je ovo samo stranica a ne Haris-shop, ali se svejedno trudim da izadjem u susret kome god mogu. Nekima sa kojima sam se sprijateljila za ovo vreme sam cak i slala novi CD u Ameriku ili Norvesku na primer...

• Da li imate u planu neki novi site, nesto slicno?

Ovo je veliki poduhvat, kome ako zelite da se posvetite kako valja, morate se posvetiti do kraja. Jedva da stizem nekome nesto i da pomognem od mojih prijatelja ko je u slicnom 'poslu' kao ja, a kamoli da brinem o jos par hiljada ljudi... ako nista trebate se u svakom momentu setiti sta ste kome rekli i ko je ko... ali bice da su oni meni valjda svi dragi pa i ta komunikacija ide lako. Haris Dzinovic je jedan momak koji je zasluzio da mu se covek posveti kako valja, pa sve i da zelim, tesko da ce ispod mojih prstiju ikada vise izaci nesto slicno.

• Koliko nase stranice mogu kvalitetom odgovoriti onim inostranim?

A sto ne bi mogle? Sto je nas covek manje vredan od drugih, makar kad govorimo o idejama? Sve je vise dostupne literature, tehnicki smo opremljeniji, dostupno nam je sve. Sve se moze uz pomoc raznih programa koji se mogu naci na Internetu, najsavremenijih programa za web dizajn koji se na svakom koraku mogu kupiti kod pirata... E sad, drugo je pitanje tehnicke opremljenosti servisa kod kojih hostujemo stranice, drugo je pitanje nasih losih telefonskih veza, sporog protoka od cega cesto zavisi da li ce neko odustati od ulaska na stranicu koja se otvara duze od minuta... ali koliko vidim vise od 100.000 posetilaca nase stranice jos uvek nije odustalo...

• Kako se vi kao zena snalazite u tom poslu posto statistike kazu da je vise, daleko vise muskaraca?

Pa i nije mi tako lose moram priznati... Ako mislite kako se snalazim sa tehnickim detaljima - lako, jednostavno unapred imam viziju necega... i vec sam navikla sebe da unapred skupljam potrebne programe ili bilo sta sto mislim da ce mi jednom zatrebati da bi ovo sto radim bilo jednog dana jos bolje... a u komunikaciji sa ljudima, cak mislim da je to i velika prednost, jer ljudi se nekako pre obrate zeni, znaju da ce imati neki tretman, da ce biti saslusani, da ce ih neko sa druge strane razumeti i izaci im u susret... Valjda su zene takve... Ne znam... A s druge strane i kad meni nesto treba od nekoga, lakse mi je kao zeni da upotrebim neku slatku rec, da kazem: molim te, izvini, da li bi mogao... A ko bi nama odoleo...? Salu na stranu, ali cak nekoliko posetilaca na stranici je dalo javan komentar da stranicu sa ovoliko duse tesko da bi napravio neki profesionalac i to jos muskarac...

• Da li je taj posao placen na adekvatan nacin?

U nasim uslovima uglavnom nije, tj. placen je shodno nasem standardu. Izrada i odrzavanje jedne stranice uvek za sobom povlaci i ne male troskove zakupa domena, hostovanja, internet sati, telefona, kupovine opreme, potrebnih programa... ali s druge strane to vam je cena koju placate jer nesto pritom i naucite. U zapadnoj Evropi, svetu uopste, samo izrada web stranica se meri hiljadama maraka, da ne pominjem kompletan redizajn bar jednom godisnje, odrzavanje, unosenje raznih izmena, svakodnevno pracenje statistika, pretrazivaca... da ne pricam o tome da niko od web dizajnera ne bi ni pomisljao na to da odgovara na postu posetilaca. Kompanije u svetu imaju ceo tim koji se bavi njihovom stranicom, desetine ljudi od kojih svako zna sta mu je posao. U mom slucaju, ja mislim da sam adekvatno nagradjena s obzirom da ovo nije bio 'narucen posao' vec nesto sto sam sama pozelela da uradim, i cesto pomislim da sam Harisa silom uvukla u neku pricu koju nije zeleo, al' mu se na kraju dopala...

• Sta kazu vasi prijatelji na taj posao?

Sta ce...? Cute i trpe me i redovno obilaze stranice... Cim vidim da neko od njih dva dana nije bio na stranici ja ga opomenem... Salim se, puno mi znaci i njihova podrska i razumevanje, i to sto cesto kazem - ne mogu danas, moram da uradim ovo ili ono... ili kad dodju kod mene, a ja kazem - idi skuvaj kafu, sad cu ja... oni je i popiju a ja sam jos uvek u 'stvaralackom zanosu' pa razmenimo tek po koju rec... Ali im se dopada i misle da je to neko posebno umece ili da je potrebna velika mudrost... a ja svima kazem da je potrebna samo velika zelja i nista vise... onda se nadje i potrebno vreme, onda se sve moze i sve stize...

VI BIRATE: izmedju ogranicenog broja tv kanala i neogranicenog broja internet strana

• Sto radite kada niste na kompjuteru?

To su zaista retki trenuci, jer otkad mi je usao u kucu, redovno jedem za kompjuterskim stolom, mazem nokte dok skidam programe sa Interneta... cak i u svom kompjuterskom podsetniku izmedju ostalog pise - 'kuvas nesto na sporetu' pa ga ja ukljucim kad nesto kuvam jer sam par puta umalo zapalila kucu koliko zaboravim na vreme i na sve oko sebe... Ali, trudim se da spavam kad god mogu. Ako izuzmemo pracenje kompjuterske literature, u retkim trenucima opustanja citam neke stare knjige koje sam davno volela, pogledam po neki film, ali sve redje... uglavnom sedim sa prijateljima kod kuce, odem na neki koncert, obilazim roditelje, brata... trudim se da vodim ipak neki normalan zivot.

• Koliko kompjuter utice na vas privatni zivot

Pa niko se ne buni osim mojih papagaja, jer zivim sama, ali tesko da bi ovo neko trpeo. Ja inace imam stalni posao od 8 do 3 u jednoj advokatskoj kancelariji gde moram biti uvek raspolozena, pribrana i pripravna, a tesko je to postici kad se legne posle 1-2 nocu a ustane u 7. Popodne i vece radnim danima sam obicno za kompjuterom osim ako mi ne dodje neko od prijatelja ili negde ne izadjem, a vikend ostavim za sredjivanje kuce, tako da su i moji prijatelji navikli da kod mene zateknu i haos i punu sudoperu i gomilu papira i novina oko mene i jedino se zabrinu kad vide da nisam nasmejana, a za sve ostalo cemo lako. Ma sve se moze stici kad se covek organizuje. Nije to bas toliki posao. Nemojte praviti bas toliki bauk od kompjutera. Procitace ovo i neki strogi otac pa ga nece kupiti sinu koji ga moli mesecima.

• Da li biste takav zivot preporucili drugima?

Opet ponavljam, nije to neki poseban zivot - vec zivot kao i svaki drugi. Ja sam izabrala ovakav jer zelim da radim to sto radim. Niko me nije terao i niko me ne moze i naterati ni da krenem ni da prekinem. U konkretnom slucaju stranice koju radim - meni predstavlja uzivanje. Mozda bi nekom bio robija. Moja drugarica koju sam zaduzila letos dok sam bila na odmoru 15 dana da mi samo prati postu sa servera koja stuze na stranice se umorila citajuci mi svaki dan ko sta kaze i ko sta trazi. Ja bih se verovatno umorila da kao ona kucam 200 faktura svaki dan. Ne mozes se umoriti i ne moze ti biti dosadan posao koji volis i u kome uzivas. Ja sam pomalo i zagrizla u celu pricu da bih nasla neku ravnotezu u svom zivotu jer moj senzibilitet i umetnicka crta se nisu bas uklapali u prilicno monoton posao poslovnog sekretara u advokaturi. Haris je bio dovoljan motiv da sa tim krenem, ali sam se pronasla u svemu tome u tolikoj meri da s obzirom da mi je dao 'zeleno svetlo' za celi poduhvat i toliku slobodu da vise i ne proverava sta pisem i sta objavljujem da sam uhvatila sebe kako cak podsvesno razmisljam da li bi se to njemu dopalo, da li da stavim ovo ovde, sta ako vidi pa mu zasmeta... U tom smislu, eventualno postoje opterecenja, ali to bih pre nazvala vidom odgovornosti koju svaki covek mora imati u poslu kojim se bavi.

• Znate li da u Americi vecina ljudi navece je Netu i surfa, umjesto da gleda televiziju?

Ne mogu reci da je to normalno, jer osim televizije i setanja po Internet stranicama ima mnogo zanimljivijih stvari koje covek moze raditi navece. I ja se odricem Interneta navece ukoliko mi tu sede prijatelji ili ukoliko planiram negde izaci... naravno posto zavrsim dnevne obaveze, ali trenutke dokolice niposto ne trosim na jos par sati pred ekranom bez razloga. Ali kada ste vec napravili poredjenje izmedju televizije i Interneta, mislim da je to i sasvim normalno. Ne secam se tacno cifre, ne bih drasticno da pogresim, rec je o nekom milionskom broju Internet stranica koje postoje, ali kada biste vi birali izmedju ogranicenog broja tv kanala i prakticno neogranicenog broja stranica, koji bi bio vas izbor...? Izuzetak mogu biti neki direktni tv prenosi, interesantne talk show emisije, premijerni filmovi ili slicne manifestacije jer se danas gotovo sve dnevne novine mogu pratiti na Internetu... Ma uostalom svako prati ono sto mu je jednostavnije i uz sta se prijatnije oseca.

• Da li ce to i kada biti slucaj kod nas?

Nas mentalitet nam to jos uvek malo koci... ipak je sladje suskati novinama uz ispijanje jutarnje kafe nego citati novine sa ekrana... normalnije je razgovarati sa prijateljem i gledati ga u oci nego se dopisivati ili razgovarati preko raznih programa i Internet telefona... jer koliko god da priblizava ljude sirom sveta i koliko god da svaki dan mogu uz pomoc mikrofona i zvucnika direktno razgovarati za male pare sa prijateljima sa one strane okeana, ipak hvatam sebe da cesto kad sam na vezi drugarici koju mogu nazvati telefonom, ostavim kratku poruku na e-mail posti. Strasno. To je vec losa navika. A drugo, Internet ovde ima svoju cenu i nije svakom finansijski dostupan. Ljudi ga vise koriste iz svojih firmi nego iz domova, tako da ce ipak proci jos neko vreme dok to ne bude masovna pojava kao u Americi. Ali mi valjda i ne tezimo tome da budemo Amerika. Sta ce nam to?