Izbor iz jednog od nacitanijih dnevnih listova u Srbiji, a i sire...
kao i mnostvo interesantnih tekstova u njihovoj arhivi potrazite na

BLIC

"Blic" Intervju - Ceo zivot sam proveo u kafani

intervju: Haris Dzinovic
Ceo zivot sam proveo u kafani
Autor: Simonida Milojkovic | 27.09.2009.

Kako gde sam bio sedam godina? Stvarao sam porodicu. Ozenio sam se, dobio jedno dete, drugo... Malo li je? - objasnjava Haris Dzinovic zbog cega je toliko proslo od njegovog poslednjeg albuma. Novi izlazi u novembru, a koncert u "Beogradskoj areni" odrzace 11. decembra.

- Drugi razlog zbog kog se ovoliko oteglo pravljenje novih pesama jeste taj sto smo mi umetnici, sto kaze moja saradnica Marina Tucakovic, prilicno lenji i komotni prema svom poslu. I trece, ja sam zaludjeni perfekcionista kome nista ne valja... To su razlozi koji su uslovili veliku diskografsku pauzu. Ali, deca su svakako najveci razlog.

Kako su deca, Djina i Kan?

- Odlicno. Slusaju, dobra su deca. Mi se i ne trudimo puno oko njih. Nekako su ispali bas dobri, onako sami po sebi. Covek moze samo da pozeli takvu decu.

Cemu ih ucite?

- Od prvog dana razgovaram sa njima ozbiljno, kao da su odrasli. Nikada im nisam tepao, tako da savrseno govore. Brzo kapiraju i odlicno sve razumeju, i ekavicu i jekavicu. Djina me pita: "A sto ti, tajo, govoris tako, a ja ovako?" Ja govorim, reko, ovako zato sto sam Sarajlija, a ti govori onako kako se tebi svidja.

Idu u francusku skolu?

- Da. To je zbog toga da bismo mogli u svakom trenutku, gde god da se nadjemo u svetu, da ih izvucemo iz ove skole i kao punjac za telefon ukljucim u drugu. Ja zvanicno zivim u Francuskoj, tamo mi je boravak, bez obzira sto dobar deo godine provodim ovde.

Stvarate preduslove da se deca formiraju kao svetski ljudi.

- Oni ce se verovatno tako formirati. Ali ne samo oni. Deca na ovom podneblju se formiraju kao svetski ljudi, najvise zahvaljujuci internetu i tehnickim pomagalima. Ne vidim razliku izmedju desetogodisnjaka u Americi i u Beogradu. Danas su svi svetski ljudi.

Ko je strozi prema deci, Melina ili vi?

- Ja sam strozi. Ponekad viknem, a imam i dubok glas pa zvucim jos stroze nego sto jesam. Mada, to je retko, jer su deca dobra i poslusna.

Planirate li trece dete?

- Ne znam... Ne verujem.

Pominjali ste da zelite da imati fudbalski tim sacinjen od dece.

- (smeh) Bilo je to u periodu kada smo previse zeleli decu. Za sada nam je dvoje dovoljno.

Mozete li da uporedite svoje detinjstvo na Bas-carsiji i detinjstvo vase dece u Beogradu?

- Moje je bilo mnogo bezbriznije. Takvo je bilo vreme. Sa sedam godina ides sam u skolu, niko ne mora da te prati; vracas se kuci sam, spavas gde hoces, radis sta hoces... Kazes policajcu: "Ciko dira me ovaj", i sve je reseno. Sada je potpuno drugacije. Ne samo ovde, vec svuda u svetu su ugrozeni bezbednost i licni integritet. Zivot vredi kao probuseni dolar. Kao na Divljem zapadu.

Plasite li se vremena koje dolazi?

- Jedino, kao i svaki roditelj, strepim za svoju decu. Inace, ja se ne plasim nikoga i nicega. Nikome nista lose nisam ucinio da bih se sada plasio. Toga kod mene nema. Ja sam normalan covek koji se potpuno posvetio porodici. Svi moji izleti svode se na to da odem u neki restorancic sa prijateljima ili da odigram tenis.

Zbog kafane ste napustili fudbal iako ste igrali u prvom timu "Zeljeznicara", a onda ste zbog zene ostavili kafanu...

- A, ne! Kafanu nisam ostavio. Ona ce ostati moje najomiljenije mesto u zivotu. Kafana zasluzuje poseban pijedestal. Ali sve redje odlazim jer vec dobro znam kako ce se izlazak u kafanu zavrsiti. Scenario je uvek isti, nema vise sta da me iznenadi. Ipak volim ponekad da izadjem sa prijateljima na neku dobru klopu, casu vina i casu razgovora.

Kako je supruzi Melini poslo za rukom da vas smiri?

- Nije mene Melina smirila. Ja sam dobre dve-tri godine pre dolaska Meline, dok sam jos ziveo u Parizu, pet od sedam dana provodio u kuci. Samo sam dva dana nedeljno isao u kafane. A u Parizu ne izaci uvece - to je krivicno delo. Ali, dodje do zasicenja kod coveka… Dosadilo mi je, dojadilo. Ceo zivot sam proveo u kafani. Tako da to smirivanje nije Melinino delo, vec moje, autorsko.

Brak je divna i jednostavna stvar

Treba li covek da udje u brak tek kada mu dosade izlasci?

- Ne treba da udjete u brak zato sto vam je dosadio samacki zivot, vec ako ste nasli nekog s kim mozete da zivite. Vrlo je vazno da ljudi mogu da trpe jedno drugo, jer nismo mi bas potpuno cisti usli u zajednicu. Ali, interesantno je to koliko je zivot u braku jednostavan.