PUSTIM NEKU STARU KASETU I PLACEM 300 KILOMETARA

"TV Revija", Beograd, 1996, Dusan Vesovic

Ispovest Harisa Dzinovica - Popularni kantautor posle cetiri godine izbeglistva i dalje ne deli ljude po nacionalnosti, ide na vecere sa Dzordzom Majklom i pati za starim zavicajem

Ciko, imate li novog Harisa Dzinovica - pita jedan jedanaestogodisnjak u prodavnici "Jugotona" u Nisicevoj ulici u Beogradu.

- Imamo - kaze prodavac Peca i skida sa regala kasetu "Jesu l' dunje procvale".

Tako saznajemo da se u beogradskim prodavnicama nosaca zvuka vec izvesno vreme nalazi kaseta koja nosi ime po naslovnoj pesmi, oko koje je pre pola godine doslo do polemike na relaciji Haris Dzinovic - Kornelije Kovac na stranicama "Radio TV Revije". Podsetimo se, u to vreme pojavila se nova ploca Vesne Zmijanac na kojoj se nalazila bas ta Dzinoviceva pesma "Jesu l' dunje procvale", zbog cega je Haris bio veoma ljut na Kornelija Batu Kovaca, verujuci da je ovaj tu kompoziciju dao Vesni. Sve okolnosti govore da je tako bilo, osim ako Vesna nije dobila pesmu preko Interneta.

Prodavci iz beogradskog "Jugotona" kazu, ako se budem cuo sa Harijem, da ga puno pozdravim. Onaj momak koji je kupovao kasetu pridruzuje se pozdravima,iako Harija zna samo sa scene. Eto povoda da okrenemo Dzinovicev pariski broj.

Alo, sta ima? - javlja se Hari s druge strane.

  • Pozdravili su te Aca, Peca i ostali iz "Jugotona", pitaju i Blagoje Kosanin i Misa Mijatovic za tebe... Sloba Terzic iz nekadasnje Sarajevske televizije, kaze da ste pravili najbolje derneke.

Ma ja. Svi normalni ljudi te pozdravljaju, samo s budalama ne mozes ragovarati. Evo, pre neki dan saznam da su pisali kako sam bio u Beogradu, kao Haris Dzinovic po drugi put medju Srbima! Pise da sam bio u Beogradu, govori se o nekakvoj ruci pomirenja? Niti sam ja covjek kompetentan da medju narodima pruzam ruku pomirenja, niti se ja petljam u to, niti me je ko ovlastio, niti sam se ja s nekim zakacio. Naravno da je mir najljepsa stvar koja se moze dogoditi covjeku, a o pomirenju treba da odlucuju oni kojima su velika zla nanesena. Ja sam tu totalno periferna licnost. Ruku cu uvek pruzati prijateljima, a njih imam medju svim narodima.

  • Pre nekoliko godina, prvo si otisao iz Sarajeva, zatim su te neki ljudi prinudili da napustis Beograd. Tada ti je bilo tesko...

Jeste, kad cujes kako ti iza ledja naoruzani ljudi kazu: "Sta ce ovaj balija tu?" Pitao sam se zar je to onaj Beograd koji sam ja volio strasno. Pljuvali su me u novinama izmisljajuci kako sam u Uzicu bacio oval sa hranom, govoreci nesto protiv Srba. A ja u Uzicu nikad nisam bio! Pa se onda opisuju detalji mog boravka u Novom Sadu, Beogradu, kao da me je pratio i danju i nocu. A sve izmisljeno...

  • Price su koliko znam prestale, kada si otisao u inostranstvo?

Nisu. Onda su objasnjavali kako sam otisao u Spaniju, zato sto je tamo najslabiji muslimanski lobi. Navodno, otisao sam daleko od mojih da ne bi vrsili pritisak na mene kako bih se ukljucio u njihovu organizaciju, partiju, odnosno u sam rat. Ja sam bio ukljucen u rat!

  • ???

Pa bio sam ukljucen u rat, tako sto sam slao pakete mojoj raji i rodbini na sta imam moralno i materijalno pravo.

  • Koliko mi je poznato, jedinac si, a otac i majka ti nisu zivi?

Imam rodbinu po majcinoj liniji. Nego da se vratim na ono pisanje po novinama. Frajer napise Haris Dzinovic po drugi put medju Srbima, kao da u Srbiji i Beogradu zive samo Srbi. Ja sam dolazio u Srbiju kod ljudi, a koje su religije, to je njihova privatna stvar. Ta religija i prebrojavanje su nas do svega ovoga i doveli. I moram da kazem da je prilican broj novinara, koje sam ja nazvao petom kolonom, koji su dosta potpirili celu situaciju i naneli mnogo zla.

  • Hajde malo da se odmorimo od rata. Sta ima novo?

Dosao sam pre neki dan iz Vasingtona, imao sam neke pregovore i dogovarao se oko nekih koncerata. U Njujorku sam imao koncert, a u Cikagu jednu ekskluzivnu privatnu zabavu, sto se kaze haj luks.

  • Koliko me pamcenje sluzi, svojevremeno su po Azurnoj obali neki poznati glumci i pevaci iz tog, haj luks sveta, otkacinjali na tvoju muziku. To su potvrdjivale nase filmske ekipe, koje su boravile na Kanskom festivalu?

To je istina. Imao sam tamo jednog dobrog prijatelja, plejboja, Pericu Zupanovica. Imao je veliku kucu u Kanu, kod njega se okupljala elita. Ja nisam sreo Mika Dzegera i Dzeka Nikolsona, ali mi je on pricao da je Nikolson, kad dodje kod njega, trazio da slusa moju kasetu, i onako u alkoholisanom stanju, slomio neki mermerni sto slusajuci kasetu "Sar e Roma". Mika Dzegera i Dejvida Bouvija sam samo sreo na nekim partijima, a Tinu Tarner nikad nisam sreo, iako je nekoliko novina objavilo da cu nesto raditi sa njom. Znam zenu samo s pozornice, molim te, napisi tako.

  • Sta je sad sa Pericom Zupanovicem?

Umro je pre cetiri godine. Umro od nekog raka, glupog. Bio je strasan tip. Onu utakmicu sa Italijanima na stadionu JNA pre 12 godina, on je organizovao.

  • Koliko je istina da se dobro znas sa Dzordzom Majklom?

Bili smo pre neki dan na veceri.

  • Idi, sto bi rekli nasi ljudi.

Ma kad ti kazem! Dosao u Pariz i zvao me na veceru.

  • Kako si s njim stupio u kontakt?

Slucajno. Pretprosle godine sam imao iznajmljenu kucu u Sen Tropeu i negde oko ponoci pozove me prijatelj Andre Berada, pita da li neko drustvo moze da dodje kod mene. Kazem, vazda moze, u kuci imam i klope i pica. I oni posle vecere i diskoteke banuse kod mene, medju njima Dzordz Majkl. U neko doba uzmem gitaru, krenem one nase pjesme, vidim, Dzordz Majkl se podbocio, slusa me. Dopalo mu se ono sto pjevam. Posle smo se sreli nekoliko puta i napomenuo je da bi mozda mogao da mi pomogne. Ja cutim, cekam da on nesto predlozi, necu sam da se nudim da ne pokvarim stvar. On je krasan covjek, postoji sansa da mu se priblizim profesionalno, ako mi to uspe, nemam sta da brinem.

  • Dok si tamo u Parizu, razmisljas li o Sarajevu, Beogradu. Da li bi dosao u Beograd?

Ne znam ni sam.

  • Morao bi prvo u Sarajevo?

Ne moram ja nista... Najveca je tragedija sto sam se na Zapadu prilicno adaptirao. S druge strane, znas kako to izgleda. To je u nekoj fazi ozivljavanja, stvaranja... Ne znam kako da se izrazim. Razlicite su klime, ja vec cetiri i po godine nisam bio na tim prostorima. Citas po novinama, cujes od prijatelja, ali sve je to jedno, dok ne odes i ne vidis sam kako je. Mene prisustvo bilo koje vrste nacionalizma ubija - naglasava Haris - Ja ne mogu da shvatim, kako to da si ziv ako si Marko, a da si ubijen ako si Muhamed, ili obratno.

  • Da li si verovao u Jugoslaviju?

Jugoslavija je bila jedna lepa forma, dobro zamisljena, ali ipak je bila vjestacka tvorevina. S druge strane, narodi na Balkanu pogodni su za manipulaciju, a majstore mraka boli ona stvar. Gledaju da realizuju ono sto oni hoce, ono sto zamisle u glavama, a za narod ih bas briga.

  • Imas li u Parizu prijatelja?

Imam nekoliko poznanika, ne mogu ih zvati prijateljima, jer ih kratko znam. Imam jednog prijatelja, kao da se kod nas rodio. Nasa raja.

  • Vidjas li koga od starog drustva?

Oni koji naidju u Pariz, a nema ih mnogo.

  • Sta je sa Halidom Beslicem?

On je krasan covjek, dobra, meka dusa. U Stutgartu je, cujem ga cesto. Ali ga je rat pogodio. Ima ljudi koje je rat pogodio, a ne pokazuju.

  • Kao ti?

Meni je mati umrla, a ja na grobu nisam plak'o, sto ne znaci da nisam zalio. A sada sednem u auto, pustim neku staru kasetu i placem po 300 kilometara. Napisi to slobodno. Sjeb'o nas je rat... Ono se Sarajevu nije smjelo dogoditi. Da jedan grad na tako bestijelan nacin strada, jedan grad koji je fantasticno volio Beograd. Ja se sjecam dobrih vremena, cijela Jugoslavija, kada se u firmi najavi putovanje za Sarajevo, to je rat ko ce da ide. Zna se kako su docekivani i znani i neznani... Sramota galaksije, napisi to, stare ti tvoje.

  • Imao sam utisak da ovoga puta u tebi ima manje jeda, nego pre godinu dana.

Ima manje jeda, ali su rane duboke.

  • Da li bi mogao reci ko si ti danas?

Sarajlija. To znaju svi Srbi i svi Hrvati i svi Muslimani. Kao sto je jednom neki novinar na pocetku moje karijere napisao - krsni brkati Sarajlija sa sesirom.

TO JE PREVARA

Kaseta "Jesu l' dunje procvale" prodaje se na jugoslovenskom trzistu pod firmom "Jugodisk". Pored naslovne kompozicije, na kaseti se nalaze pesme:"Tugo moja", "O djila", "Ando deco", "Giljan dade", "Dajte vina", "Zavoljeh te", "Sjecas li se", "Kafano" i "Volim te". Tim povodom Haris kaze:

Jednoj njemackoj firmi dao sam samo kompoziciju "Jesu l' dunje procvale", onu koju je uzela Vesna Zmijanac od Bate Kovaca, da bi sa pesmom "Ah da mije da te vidim" izasao CD pilot. Medjutim, nas covjek iz "Embeksa" je trazio i stare pjesme i stavio ih zajedno na kasetu. Pitao me je da li hocu da mu ustupim stare snimke, i ja sam pristao ali ne da ih stavi zajedno sa novom pjesmom "Jesu l' dunje procvale" jer je bio dogovor da ta pjesma bude na albumu sa novim materijalom. Meni ne pada na pamet, ovo napisi molim te, da nudim stare pjesme kao nove, i da to neko reklamira da bi zaradio lovu. To je prevara, neka publika zna. Ovo nije novi Harijev album. To su samo stari snimci sa jednom novom pjesmom. Ja nikad nisam varao ljude, pa necu ni sada.
Custom Search