=== Magazin GLORIA === svake sedmice novi broj na kioscima pored vas ===

Haris Dzinovic

CESTO MENJAM MESTO SPAVANJA

"Gloria" 10.12.2003.

Pise: Aleksandar Djuricic Photo: Branko Pantelic

Najveci majstor za kafanu, folk pevac s najseksepilnijim glasom, odrastao je u komsiluku, a otkad je otisao iz Sarajeva, cesto menja gradove. Najvise vremena provodi u Parizu, a nedavno se uselio u svoj prvi beogradski stan. Uziva u tome da bude zvezda, ali i da kuva, pegla i pije, a zadovoljan je sto je pronasao uspesan recept za odvikavanje od nocnih lumperajki.

Haris Dzinovic ima svoj prvi beogradski dom. Pre nekoliko dana se sa dva kofera uselio u jedno potkrovlje na Dedinju. Stanuje u Parizu, a poslednjih godina cesto je menjao gradove. Ziveo je u Becu, Kanu, Sen Tropeu i Monaku.

- Cesto menjam mesto spavanja. Nisam ljubitelj seljakanja, to je vise sticaj okolnosti. Volim da imam bazu. Pariz me ne fascinira na turisticki nacin. Otkrio sam dusu grada i ne verujem da cu ikada moci da ga napustim, ali sigurno necu sve vreme da provedem tamo. U Parizu se ostvaruju snovi, moze da vam se desi sve sto zamislite. S druge strane, jeste stresan. Ljudima koji vode uobicajen zivot moze biti naporan. Ako slucajno moram ujutru negde da odem, osecam se kao da sam upao u neku katastrofu. Savrsen je za one koji imaju mnogo vremena i novca. U Parizu se cesto druzimo po kucama. Tamo imam odlicnu fudbalsku ekipu: Safet Susic, Piksi Stojkovic, Faruk Hadzibegic, Slavisa Vukicevic, Deni Erceg... Sa njima se odlicno zabavljam.

Trenutna odrednica mu je Beograd, najvaznija stepenica u njegovoj karijeri.

- Ne smem ni da kazem koliko sam davno dosao u Beograd. Osecam ga kao deo sebe. Veliki je i ako ne zelis nekog da vidis, to moze da bude i po nekoliko godina. Sarajevo mi je nezamenljivo, kao svako rodno mesto. Beograd ima dusu. Ovde sam stekao mnogo prijatelja i oni su osnova te moje ljubavi prema gradu, jer grad cine ljudi. Kad uspete ovde, onda se smatra da ste veliki. Tako je i u Francuskoj, dok ne prodjete kroz Pariz ne racuna se da ste bilo sta uradili.

KAKO ZIVE ZVEZDE

Voli da se oseca kao zvezda. Veruje da se rodio predodredjen da bude "besmrtan", bio bi poseban i da je, kojim slucajem, postao bravar ili kondukter.

- To zna da bude carobno, impresivno. Jednom davno, u Parizu sam se jadao prijateljici na neke sitne probleme, a ona mi je rekla: "Nemas pravo da se zalis, Bog ti je dao i previse". Okrenuo sam se oko sebe i shvatio da ne treba da se zalim ni kad me zub boli. Zvezda je kao barba na brodu. Onaj oko koga se sve vrti, covek bez koga ne moze da pocne rostilj ili fudbalska utakmica. Ljudi u meni uglavnom prepoznaju te osobine. To ne moze da se odglumi, i taj teret mi ne pada tesko. Nekad sebi zameram sto sam suvise obican, imao bih pravo da se pravim vazan. Uvek sam bio taj koji organizuje druzenje, od izleta preko fudbala do odlaska na planinu ili nekog derneka. To nikad nije moglo da krene bez mene. Bili smo na Jahorini, svaka noc je bila ludacka, obicno sam spavao do podne. Jednog suncanog dana stotinu grudvi je udarilo u moj prozor, ljudi su urlali: "Ustaj, silazi“. Izasao sam go na terasu pred stotinu ljudi, onog trenutka kad sam im se pridruzio, krenula je zabava. Imao sam bezbroj takvih situacija. Uvek sam bio sraf bez koga mehanizam ne funkcionise.

Kucni ambijent mu je jako bitan. Pariski stan je potpuno beo, neopterecen detaljima, a ovaj beogradski ima neku planinsku toplinu, mnostvo slika i ukrasa koji, u njegovom slucaju, osim vizuelnog efekta nemaju neki poseban znacaj.

- Razlikujem se od vecine muskaraca. Volim da radim vecinu poslova koji se njima gade, od kuvanja, peglanja, pa ponekad i sivenja. Imam mnogo slobodnog vremena i kad nesto sasijem osecam se kao kad slikar uradi sliku. Stalno nesto majstorisem, i otac i deda su bili nadareni za kucne poslove, pa sam verovatno nesto i nasledio od njih. Manje se odusevim kad napravim neku pesmu nego kad uradim nesto u kuci. Ne treba me pustati u prodavnicu s materijalom za domacu radinost, ne umem da izadjem.

I TEBE SAM SIT KAFANO

- Volim kucna druzenja, zasitio sam se da me ljudi prepoznaju. Gde god se pojavim, hiljade ociju uprto je u mene, samo dok se pozdravim, mahnem i nasmesim svima - umorim se. Uvek moram da budem onakav kako publika zeli da me vidi. Izlasci me vise ne impresioniraju, uglavnom znam sta ce se desiti: kafana, pice, klopa, odlazak u neki klub ili diskoteku gde ce se popiti sampanjac ili konjak. Dolazak u sest, sedam, nalivanje alkoholom - to mi vise nije inspirativno. Sve se svede na nekoliko litara alkohola koji unesem u sebe. Zavisi i od sastava ekipe, ako smo dobre volje i ako nam krene od ruke, sto Sarajlije kazu, ujedanje, onda moze biti idealan provod. Doskora, i da sam se raspadao od bolesti, morao bih izaci napolje. Sad cesto ostanem kod kuce uz televiziju ili gitaru. Izlaske sam zamenio sportom. Pre desetak godina sam otkrio tenis, igram za svakodnevno. Uzimam vecernje termine da ne bih kasnije mogao da idem u kafanu. To je dobar recept za odvikavanje od nocnog zivota.

Dom mu sluzi za izolaciju i maksimalnu posvecenost sebi.

- Kod kuce nikad ne pravim muziku. Sve muzicke detalje, ideje, repove, kako ih ja nazivam, dobijam na putovanjima. To se desava u kolima, avionu, na moru, skijanju, tamo gde ima mogucnosti da odlutam. Pasionirani sam ribolovac i vec dugo se bavim podvodnim ribolovom. Kad sam prosle godine bio u Kanu, svako vece sam odlazio u ribolov. Cim poredjam stapove sa zvoncicima, opustim se i plovim. Tako nastaju tekstovi i muzika. Ta kanska impresija koja na prvi pogled obara s nogu, prosla me je. Ziveo sam tamo tri godine, to je odlicno mesto za stvaranje. Upoznao sam ljude i postao deo te raje.

NA PUT BEZ GITARE

- Nemam omiljeni kutak ni u jednom zivotnom prostoru, ali kupatilo i kuhinja moraju da budu pod konac. U stanju sam da satima ribam lavabo. Imam lagan san i vazno mi je da u spavacoj sobi bude apsolutan mir. Ne podnosim kapanje vode iz cesme ili sum frizidera. Ne vezujem se za detalje, svi predmeti koji su mi bitni imaju upotrebnu vrednost, bilo da je reket, ribarski stap ili pribor za jelo. Ne razumem se u slikarstvo, nikada ne bih dao veci novac za nekog slikara. To mi je samo ukrasni detalj. Uglavnom s putovanja donosim ono sto mi treba. Kao klinac sam imao obicaj da iz kafane odem u Trst, u soping. Sada na putovanja idem kao u bioskop.

- Kad se selim, to obicno budu dva kofera u kojima su obavezno sportska oprema i dva para patika: jedne za tenis, druge za fudbal, a ako idem na more tu su jos i stapovi za ribolov i ronilacka oprema. Nekad je gitara isla obavezno, ali sam je s vremenom izostavio sa spiska stvari koje zivot znace. Sto se tice garderobe, bitno je samo da bude dzins i neka opustena varijanta. Moja garderoba je uglavnom crna, volim odecu u kojoj se osecam dobro i mislim da izgledam kao lafcina. Obavezni su kapa, sesir ili marama, zavisi sta mi padne na glavu. To mi daje sigurnost. Kad sam debitovao na festivalu u Ilidzi, tekst sam imao napisan na ruci i osvojio sam nagradu za interpretaciju. Svi su dosli u odelima i toaletama, ja u farmerkama i majici s americkom zastavom. Organizatori su me zamolili da, ipak, obucem sako.

Secanja ga ne opterecuju. U njegovom licnom prtljagu nema mesta za uspomene.

- Nemam nikakav specijalan dozivljaj roditeljskog doma, to je bila obicna kuca. Odrastao sam u komsiluku gde je vladala nevidjena sloboda, sto puta sam rucao u tudjim kucama, bez najave. Komsiluk je bio moja velika familija, prakticno roditeljski dom. Rano sam se osamostalio jer je moja majka od Izvrsnog veca dobila neku garsonjeru. Preselio sam se, ali sam svakog dana bio na materinom loncu. Kad je ona umrla i kad sam otisao iz Sarajeva, poceo sam da se bavim kulinarstvom. Dugo sam se hranio po restoranima, a onda sam poceo da pravim klopu koju volim. To mi je uzivanje.

- U zivotu nisam imao previse razocaranja, ali mi se cini da sam dovoljno mislio o drugima. Krajnje je vreme da pocnem malo i o sebi. Nisam vise spreman za velika emotivna ulaganja, davao sam se previse. Sad sam povukao rucnu. Manje dobijam, ali sam zasticen od velikih gubitaka. Bez obzira na godine i mogucnosti, stalno se nadam da cu napolju napraviti neku karijeru. Osecam tu tenziju, mislim da sam u dobroj formi, imam snage, moja motorika je fantasticna i taj nemir me stalno gura napred. Da imam deset kila manje, potpisao bih za Juventus, toliko sam drzak.