"Sabor", Beograd, 1996, Zoran Petkovic

Uskoro bi, u izdanju "Jugodiska", trebalo da se na nasem trzistu pojavi ploca ovog pevaca. Pogodak ili promasaj - presudice diskofili

Haris Dzinovic u Beogradu! Ova vest je mnogima neverovatna, ali ima i onih koji su je ocekivali kao normalan razvoj dogadjaja. Naime, sa prestankom ratnih sukoba na prostorima bivse Jugoslavije pocece i normalizacija odnosa medju donedavno bratskim narodima, a muzika ce sigurno biti prvi most novog prijateljstva.

Haris Dzinovic je prvi pokazao dobru volju i pruzio ruku prijateljstva. Iznenada se, kazu dobro obavesteni, pre nesto vise od mesec dana pojavio u Beogradu, sreo sa nekim starim proverenim prijateljima, evocirao uspomene sa njima na dane kada nije bilo bitno kako se ko zove i odakle potice. Boravio je tada vrlo kratko popularni pevac u nasem glavnom gradu, ali je imao sasvim dovoljno vremena da se uveri da ga i dalje ljudi na ovim prostorima postuju, cene i rado slusaju.

Ni Haris, ali ni ovdasnja publika nisu mogli tako lako da zaborave vreme od pre pet, sest godina kada je kao pevac dominirao. Njegove dve ploce snimljene uoci rata u Bosni bile su medju najslusanijima u domacoj folk produkciji. Numere:"I tebe sam sit kafano", "Ostaricu, necu znati", "Poznaces me i po mraku", "Rano je za tugu" postale su pravi mega hitovi. Cak i u vreme ratnih godina pesme su mu se cesto vrtele na programima lokalnih radio-stanica, posebno "Rano je za tugu", iako je on kao i mnogi drugi potrazio utociste u Evropi. Prvo je, kazu, bio u Nemackoj, pa u Spaniji i Francuskoj.

Ipak, i Dzinovic je jos za vreme boravka u Beogradu, uoci rata u Bosni, cesto prozivan po novinama. Prvo su ga optuzivali da je napravio eksces u Uzicu za vreme rucka u jednom hotelu, a onda se suskalo da je slican ispad ponovio i u Novom Sadu, pa su ga neki prijatelji, krisom, prebacili kolima do Subotice kako bi produzio van granice nase zemlje da ne bi doziveo neprilike. Sve su to ostale price sa velikim znakom pitanja. Malo je bilo argumenata za njih, a nisu se javno oglasavali ni, navodni, svedoci tih nemilih scena.

Ali, za vreme rata Haris se drzao dostojanstveno. Nije se cesto pojavljivao po novinama i uzdrzavao se od vredjanja dojucerasnjih prijatelja po bilo kom osnovu. Mnogi tvrde da nije slucajno odabrao Spaniju za zemlju novog, verovatno privremenog, prebivalista. Haris je izgleda zeleo da se oslobodi i svojih nacionalisticki nastrojenih sunarodnika, koji su verovatno na njega kao i na mnoga druga popularna lica, vrsili pritisak da se aktivnije ukljuci u ratne sukobe. Posebno su ti pritisci raznih vrsta bili izrazeni na one koji su bili nastanjeni u Nemackoj, Austriji, Svajcarskoj. Muslimanski lobi, medjutim, nije tako "jak" na Apeninskom poluostrvu, pa je Dzinovic mogao mirno da se posveti muzici. Sreo se tamo i sa Kornelijem Kovacem, pa su malo i saradjivali. Nedavno je pripremio novu, svi koji su je culi, vele, odlicnu, plocu. Doduse, nije sasvim nova jer su se na njoj nasle i obrade nekih njegovih starih hitova.

Sada je tesko dati precizan odgovor da li je poslednji boravak Dzinovica u Beogradu bio samo nostalgija za proslim vremenima i zelja da vidi stare prijatelje, ili da proveri kakve su mu trenutne pozicije kao pevaca kako bi krenuo u ponovno osvajanje publike s ove strane Drine. Jedno je sigurno - iz Beograda nije otisao razocaran. Povoljni utisci su verovatno presudno uticali da novu plocu plasira i u nasoj zemlji. Ona ce se ovih dana pojaviti u prodaji pod naslovom "Jesu l' dunje procvale" u produkciji beogradskog "Jugodiska". Udarna pesma ce mnogima zazvucati prepoznatljivo, a kako ne bi kada se nasla i na poslednjoj ploci Vesne Zmijanac, ali u malo drugacijoj verziji. Ona je postala predmet spora izmedju Dzinovica i Zmijanceve, jer je popularna pevacica uvrstila na svoju plocu bez saglasnosti Harisa.

U "Jugodisku" mnogo ocekuju od nove Harisove ploce. Stampace pocetni tiraz od dvadeset hiljada primeraka i nadaju se da ce ga brzo rasprodati. To je, inace, fantastican tiraz za danasnje prilike.

- Pesme zvuce fantasticno - kaze generalni direktor "Jugodiska" Milana Radosavljevic. - Sve je uradjeno vrhunski. Dzinovic je otpevao kao nikad ranije. Sve je snimljeno u svetski poznatom studiju "Magma", a kao gosti se pojavljuju clanovi grupe "Dzipsi Kings". Obardio je nekoliko svojih starih hitova medju kojima su i pesme:"Dajte vina hocu lom", "Ostaricu necu znati", "Sjecas li se one noci", "I tebe sam sit kafano", u disko maniru. Nekoliko numera je otpevano na ciganskom, a preostalo su njegove novokomponovane pesme.

A do saradnje je doslo sasvim slucajno, kazu u "Jugodisku". Njihov poslovni partner iz Beca Bozin Sudimac je bio glavni posrednik. Posto je njegova firma "Videoton-komerc" provereni poslovni partner "Jugodiska", ali i "Embeksa" u Nemackoj najmocnijeg izdavaca folk muzike muslimanskih pevaca i kuce koja je sa Harisom potpisala ugovor o izdavawu wegove ploce

- Potpisan je u ovom slucaju trojni ugovor - kaze Milana Radosavljevic, direktor "Jugodiska". - Prvo su ugovor potpisali "Embeks" iz Nemacke, ekskluzivni zastupnik za Evropu nove ploce Harisa Dzinovica, i "Videoton-komerc" iz Beca, firma Bozina Sudimca, o ustupanju prava za Jugoslaviju Dzinoviceve ploce, a onda je sklopljen ugovor izmedju "Jugodiska" i "Videoton-komerca" o prenosu tog prava na nasu disko-kucu. Poslali su nam matricu sa novim pesmama i idejno resenje omota kako bismo stampali kod nas, a uskoro ce namposlati i kompakt diskove koji su vec uradjeni. Ugovor se zasniva na robnoj razmeni, a ne na finansijskim transakcijama.

Od uspeha ove ploce zavisice i povratak ostalih nekadasnjih zvezda sa druge strane Drine. Mnogi su se od njih uzeleli Beograda i Srbije i to ne kriju previse. Saznali smo da se, recimo, povremeno svojim starim prijateljima i saradnicima javlja Halid Muslimovic.