|
INTERVJU PREUZET IZ INTERNET
IZDANJA
"BECKI
- INFORMATOR"
http://www.becki-informator.at
HARIS DZINOVIC U PLANETU
"MOGUCA
JE I DRVENA PEC, ALI SAMO JEDNOM",
 jos
16 fotografija sa ovog nastupa
Jedna od najvecih zvezda narodne muzike
- Haris Dzinovic, nastupio je u noci sa
subote na nedelju u diskoteci Planet.
U solidno posecenoj diskoteci, publika
je uz dance-turbofolk mix djuskala, ocekujuci
da na binu izade Haris i nagradi prisutne.
Cime? Glasom naravno. I to izvanserijskim
glasom, kojeg mnogi cene. Unikatni, cisti,
uhu kao melem - tako su neki opisivali
njegov glas, a za glasne zice su koristili
metaforu "zlatne niti". Nakon kratkog
dogovora sa clanovima benda, Haris je
uzeo mikrofon u ruke dajuci na znanje
da show pocinje. "Ostaricu, necu znati"
kao prva pesma na repertoaru, bila je
takodje i pocetni znak zagrejavanja atmosfere.
Znate vec kako to ide: ruke gore i kao
u horu, jednoglasno, zajednicko pevanje
od stiha do stiha uz, naravno, standardno
pravilo "ko ce biti glasniji i grlatiji".
I tako pesma za pesmom, sve dok nije dosla
na red i ona cuvena pesma, koju zna i
mlado i staro, neizbezna i neformalna
kafanska himna - "I tebe sam sit kafano".
Da ne bi sve izgledalo tako sjajno i prvorazredno,
pobrinuli su se clanovi prateceg benda,
kojima ocigledno te veceri nista nije
islo za rukom. Cak se i na Harisu videlo
nezadovoljstvo pruzenom svirkom, pogotovo
klavijaturama. Do koje granice je to doslo,
dovoljno govori cinjenica da je u jednom
trenutku Haris preuzeo klavijature u svoje
ruke i pokazao doticnom sviracu kako se
pravilno svira. Haris se trudio da kao
pravi profesionalac zanemari sve te smetnje,
pa nije doslo do totalnog fijaska.
Njegov komentar i odgovore na jos neka
pitanja, mozete procitati u intervjuu.
- BI: Sudeci po Vama, ocigledno niste
bili zadovoljni sa bendom koji vas je
pratio na nastupu. Imate li neki komentar
na tu temu?
- Imate li vi komentar?
Bolje je da Vi kazete, ipak su to moje
kolege. Mozda momci i nisu toliko krivi,
ipak bi se trebalo znati sta ko radi i
ko uz koga stoji. Ja ne bih danas mogao
igrati u Realu, ima boljih igraca od mene.
- BI: Mislite da je bila malo trema
u pitanju?
- Ma kakva trema. Ako
neko ne zna osnovnu materiju, sta ima
imati tremu. Mislim sta da vam pricam,
katastrofa. Uopste mi nije jasno kako
ljudi mogu biti toliko drski da sviraju,
da kazu mi sviramo, mi smo muzicari ...
da se popnu na binu da prate nekoga ko
ima renomirano ime, ko je velika zvezda
i ko je zahtevan na sceni.
- BI: Postoji li standardni bend koji
Vas prati na nastupima?
- Pa kako, imam ja dva
stalna benda. Medjutim za ovo je kriv
menadzer ocigledno je doslo do nesporazuma
u organizaciji. Oni misle da njihov orkestar
sve zna. Mozda traze da jeftinije prodju
i onda zakolju tele radi kile mesa. Ili
plate recimo ilustrativno hiljadu maraka,
a nisu u stanju da plate jos sto maraka
da bi to bilo idealno, i tako upropaste
ceo nastup.
- BI: Da li ste inace zadovoljni sa
nastupom?
- Kako cu biti zadovoljan?
- Publika je savrsena,
publika je ok, sto i sami vidite.
- BI: Da li imate utisak da je Vasa
muzika u dijaspori manje cenjena?
- Pa ne znam da li je
manje cenjena, mozda slabije primljena,
nekom se dopada plavo odelo, nekom zuto.
Ne bih da ulazim u ukuse. Ako ljudi ovde
vole jednu boju, dole drugu, a u Australiji
trecu, onda ne treba o tome raspravljati.
- BI: Da li pravite razliku u publici
sto se tice prijema?
- Prijem je uvek isti,
pitanje je samo broj posetilaca. Jer oni
koji dodju, dosli su samo da cuju moju
muziku.
- BI: Nastupate li radije u diskotekama
ili na solistickim koncertima?
- Ja u glavnom vise preferiram
koncerte, mada je i diskoteka moj fah.
Ako imas 9 koncerata za redom i vidi te
50 hiljada ljudi, ne znam cime bi bio
covek vise zadovoljan.
- BI: Mislite li da ste postigli neki
vrhunac u vasoj karijeri?
- Pa nisam, postoji uvek
nesto vise, zavisi samo koliko covek zeli
da radi.
- BI: Videli smo Vas sajt na internetu
koji je veoma dobro azuriran (http://www.harisdzinovic.com/)...
- Postoji jedan tim ljudi
koji to odrzava i stvarno sam zadovoljan
sa njihovim radom.
- BI: Koristite li licno internet?
- Ne direktno, ali postoji
tim koji to radi u moje ime.
- BI: Druzite li se u privatnom zivotu
sa kolegama?
- Naravno da se druzim
i veoma dobro funkcionisemo.
- BI: Posto Vi vec duze vremena zivite
u Parizu, kako Vam se dopada Bec?
- Ja sam ziveo vec 1992.
u Becu. Meni Bec kao grad nije lepo legao.
- Ziveo sam u blizini
Karibika, kojeg su drzali Dragan i njegov
brat, mislim da je to deveti becirk.
- BI: Bec Vam se nije dopao kao grad
ili mislite na ljude koji u njemu zive?
- Sigurno ne zbog ljudi,
jer kad neko dodje u jedan veliki evropski
grad, on sam bira sa kim ce da se druzi
ili koga slucajno sretne.
- BI: Da li Vas nesto vezuje za Bec?
- Ne, ne bih bas rekao
da me nesto veze.
- BI: Mozda neki lep dozivljaj?
- Lepih dozivljaja uvek
ima, medjutim dozivljaja ima ako ih covek
trazi, nece sami zakucati na vrata.
- BI: Za kraj jedno neozbiljno pitanje.
Ako bi Vam neko ponudio odredjenu sumu
novca ili da se radi o nekoj opkladi,
da li bi ste obrijali brkove?
- Sve je moguce, na pitanje
pokojnog Tome Zdravkovica, "DalŽ je moguce?".
Moguca je i drvena pec, ali samo jednom.
Dejan Topalovic
copyright: www.becki-informator.at
|
