Najnoviji broj Sabora - casopisa specijalizovanog za folk muziku na srpskim prostorima potrazite na adresi

www.tvnovosti.co.yu/Sabor/

NISAM NACIONALISTA I NE GRADIM DZAMIJE

Novu 2003. godinu Haris Dzinovic docekao je u Igalu, u Institutu "Simo Milosevic". Nije mu bilo potrebno lecenje, vec je, kako dobro upuceni kazu, pevao "odabranima", jer je festa bila zatvorenog tipa. Jedan od gostiju bio je i Milo Djukanovic!. Posle najludje noci, cule su se pohvale na racun popularnog pevaca koji je napravio super atmosferu i stimung u Igalu. O tome sam Haris kaze:

- Fino je to cuti! Nikada, medjutim, nisam imao potrebu da se takmicim sa kolegama. Uvek sam se radovao tudjim uspesima, a cudio se komentarima tipa "onaj nije imao ni 100 ljudi u sali" ili "prosao je lose". Ja nisam zlonameran. Svoju afirmaciju sam davno stekao! Imam publiku koja me gotivi i to se vidi na mojim koncertima.

* Prica se i da ste imali lude januarske noci u Krusevcu?

- Jaooj! Ja to jos nisam doziveo! U dugogodisnjoj karijeri, sreo sam sve i svasta i nema mesta gde nisam pevao, bio sam cak i na svim kontinentima, ali ovo u Krusevcu je zaista posebno. Pevao sam dva dana u hotelu "Rubin" i to je bilo fenomenalno. Divna publika, super provod, dvodnevno ludilo... Pevao sam duze nego nedavno u Centru "Sava"!

• Dakle, jedva cekate ponovni angazman u Krusevcu?

- Otisao bih sutra ujutru. Cak sam im rekao: "Ja bih ovde da potpisem ugovor kao kafanski pevac na mesec dana, da ne izlazim odavde nikuda!"

• Novi album?

- Ceprkam po malo. Planiram da novo izdanje bude u prodaji negde pred leto.

• Za sebe velite da ste emotivac...

- Svoj zivot sam posvetio drugarstvu i raji. Veliki sam emotivac i kad cujem neke kritike na moj rad, mene te stvari pogadjaju, mada se mozda drugi na te price ne bi ni osvrnuli. Uostalom, ne moraju mene svi da vole. Ali ako me ne vole, ne moraju da pisu i ono sto nije istina. Nije mi jasno zasto ljudi uvek traze neke ruzne stvari... Eto, pre mesec dana, posle dva sjajna koncerta u Centru "Sava", jedna novinarka je uletela u garderobu i p itala: "Kada cete da snimite novu plocu kako biste vratili dugove za svoje pariske stanove?" Bas se videlo da je dosla sa nekom zlocom. Kako je nije sramota da me to pita? Uostalom, koga zanima da li sam ja duzan ili su meni duzni? Em, nikome nisam duzan! U stvari meni su duzni, ali ne mari, sve su to moji prijatelji. Ako sam nekome i pozajmio, ucinio sam da bih ga izvukao iz problema. Zato i postoje prijatelji! Ali, ovako da me pita novinarka, bas je nepristojno. Bila je tu i jedna mlada novinarka, jako pristojna, koja me pak pitala koncertu, dok je ona starija cackala po privatnom zivotu, po nekom intimusu. Lepo sam joj rekao: "Ako niste dosli naoruzani nekim pitanjima o umetnosti, sta me pitate te stvari, pogotovo sto su ordinarna laz?" Da li interesuje auditorijum da li sam ja duzan nekome? Ma, ne interesuje ih uopste. Niko ne prica da je Haris Dzinovic pomogao to i to, da se bavi i humanitarnim radom. Zar ja moram to da otkrivam novinaru, da bi onda on o tome pisao?

* Kad ste vec pomenuli pozajmljivanje, da li Vam cesto prilaze ljudi i obracaju se za finansijsku pomoc?

- Logicno je da traze, ocekuju da pomognem... Das nesto, koliko mozes. Pomognem ljudima, jer uvek sam imao u dzepu za dobru veceru. Ni sad nemam ja prevelikih para, ali imam dovoljno za dobar zivot, a to za mene znaci fin auto, neki stancic i to je sve. Pomognem i te kako, nisu to neke cifre, ne dajem 50.000 maraka pa onda cekam da mi se ko zna kad vrati. Pozajmljujem "na sitno", ako mi se vrati - vrati, ako ne, sta ces. Ljudi misle da mi zaradjujemo basnoslovne cifre. Medjutim, nasi troskovi su ogromni. Mislim da sam napravio pametan potez svojim dolascima u Srbiju. Nema ovde velikih zarada, jer se tu uglavnom pokriju troskovi i ostane neka minimala. Ali, to mi uopste nije vazno, jer ja pare zaradim "preko", gde su ulaznice 25 evra, gde dodje 2.000 ljudi, tako da ima sta i da ostane. Ovde na koncertima dovedem ekipu - a to je sest muzicara, pa baletska grupa, pa prateci vokali, imam vozace, ozvucenje, ton majstorte, tehnicare... Racunajte koliko treba njima da se plati samo za putne troskove i spavanje... a ulaznica nije skupa, jer ja ne dozvoljavam da bude veca! Ne dam, cak se i svadjam sa organizatorima, a meni se to o glavu obija. Nije mi mrsko da dodjem i da pevam publici koja me voli, a koja nema.

• A sta je sa pricom da pevaci van Srbije dolaze da Srbima uzimaju pare?

- Ma, to nema veze sa istinom. Apsolutno nigde na prostoru bivse Jugoslavije nema para koje bi bile priblizne onima koje se zaradjuju u inostranstvu. Zar bi inace svakog petka bili puni avioni nasih pevaca za Cirih, Stutgart, Minhen, Frankfurt... Pa samo izjanmljivanje sale u Centru "Sava" kosta od 15.000 do 20.000 maraka, a treba platiti i reklamu, pa porez...

• Znaci, ni posle velikih koncerata nema zarade?

- Nisi u minusu, ako je cena ulaznice 600, 700 dinara i ako dodje 3.500 ljudi, ali nije to tako velika zarada kako se misli. Narod uzme i pomnozi broj mesta sa cenom karte i misli toliko pripada pevacu. Ali, nije to tako jednostavno. U suprotnom, ja ne bih izlazio iz Centra "Sava". Da bi dosao moj bend, platim im sest avionskih karata, obezbedim spavanje, hranu, dnevnice. Kostaju tehnicari, prateci vokali, igracice. Sve kosta.

• Da li su to mozda samo "naduvane" price zbog reklame?

- Te price mogu da lansiraju tri izvora: sam pevac, organizator ili novinar. Evo jednog skorasnjeg primera: imao sam koncerte u Zrenjaninu, Subotici i Somboru. Njih je organizovao neki momak koji se zaleteo, jer nije shvatio kakve ce imati troskove. Pokrio je jedan njihov deo, pa se ispostavilo da ne moze da pokrije treci koncert. Bez obzira sto se za to vece prodalo 2.000 karata, nije bilo zarade. Sve je otislo na troskove. Posle je priznao da prvi put radi tako veliku priredbu. Vidim, decko je OK, a znam da je sebi natovartio veliki posao i da je neko vec napisao da nije bilo para da se plati hala za Sombor. Hteo je da otkazemo koncert, ali isam dozvolio. Platio sam ekipu iz svog dzepa i odradio besplatno kocert, jer su ljudi dosli. Otkazujem koncert samo u slucaju vise sile.

• Kao u "Holidej In"-u? Onda su se cule price kako Haris nije mogao da peva, a pokupio je lovu i zbrisao?

- Pokupio lovu?! Ja sam taj novac imao uplacen mesec dana ranije. Tada sam imao problema sa glasom, a ljudi znaju da ne foliram i da uvek dajem maksimum. Prvi put mi se desilo da sam promukao i da ne mogu da pevam. Da je bio koncert, odlozio bih ga. Ali kako da odlozim docek Nove godine? Posto sam morala covek, posle sam ponovo dosao u "Holidej In" i potpuno besplatno napravio koncert za iste ljude. To niko ne bi uradio, kao ni ono sto sam uradio u Somboru.

• Mnogi su rekli da bolje pevate uzivo nego na albumu.

- Ne bih rekao bolje, vec impresivnije. Jer, dok pevas u studiju, onda vracas snimak po sto puta, dok ne pogodis svaki mikron od tona, pa ga tehnicki uglavis uz pomoc raznih pomagala... Na koncertu se desi da malo negde i zaskripis, ne uzmes vazduh na vreme, ne mozes da izguras ton od umora, pevas dva i po sata neprekidno i nema ponavljanja pesme ako nisi dobro otpevao. Prema tome, ziv covek mora malo i da pogresi. Ali, s druge strane, tvrdim da sam ekspresivan, izrazajan i - dinamicki pevac. Kod mene je dinamika veoma izrazena. To je najvisa istanca umetnosti! Kad snagom dinamike docaras sliku svog emotivnog stanja ili stanje kod koga iniciras emociju. To je u muzici najteze postici!

• Koji je najgori trac o Vama napisan?

- Kad neko kaze: "Cuo sam za njega da je nacionalista!" ja se ziv sledim! Svi na svetu mogu biti to - osim mene! Kad ljudi kroz neku nacionalnu prizmu nesto izjavljuju to me strasno vredja. Kod mene ne postoji ta nacionalna strast, jer da je ima, ziveo bih u izolaciji, a ne bih setao po svetu i ne bih se druzio sa svim ljudima! Ja sam pacifista i mene zanima mir i normalan zivot. Posle koncerta u Banjaluci pricalo se da sam, navodno, dao prilog za dzamiju. Ja nisam neki vernik da bih gradio bogomolje! Pre bih sebi izgradio stan ili kucu, ali od para koje sam zaradio u Banjaluci mogao sam samo kupiti sator ili, eventualno, prikolicu! Ako nekome pomognem to je moja privatna stvar, zadovoljstvo, i ne trazim zbog toga firmaciju. Ali, nemoj brate, da me blatis, da mi pripisujes stvari koje su apsolutno netacne. Neko na ovo ne bi reagovao, ali ja kao veliki emotivac... laz me strasno pogadja!

Razgovor vodio: Zoran Markovic