SERET, ALI U SRCU CIGANIN

PEVAC ZA SVA VREMENA: HARIS DZINOVIC

"Ana", Beograd, 1992, Vesna Karadzic

Kada se neko rodi u Sarajevu, a generacija je sa Colom i Bregovicem, o cemu bi mogao da sanja kao klinac sa Miljacke, osim da bude "Zeljin" fudbaler ili poznati muzicar. Haris Dzinovic je znao da moze i jedno i drugo. Trenirao je fudbal u vreme jedne od najboljih generacija naseg nogometa, ali - nije bio disciplinovan. Sport je voleo, ali pravila sportskog zivota - nikako. Zeleo je da zivi zivot punim tempom, jer je osecao da u srcu nosi vatru koju nije hteo da gusi. Muzika ga je privlacila jos od malih nogu, a ona je nekako najbolje isla uz raspolozenu raju do kasno u noc. Zato je Haris digao ruke od fudbala i opredelio se za muziku kao profesiju.

Danas je najveca zvezda nase narodne muzike, a njegove pesme pune sevdaha, meraka ili ciganske sete, nikoga ne ostavljaju ravnodusnim vec diraju duboko u dusu.

Pevam sve sto mi se dopada, ali uvek sledim svoje zelje i osecaje. Danas putujem po svetu i pevam nasim ljudima, donoseci im deo domovine, dok moj grad bombarduju. Kad osetim da ih pesma ponese, idem u tom pravcu i znam da cu napraviti "haos". Sansone, kancone, ciganske pesme... sve pevam s istim zarom, objasnjava Haris, pevac za sva vremena i covek koji nije bas sjajan sagovornik.

Skrt na recima, ne zeli da prica o onome sto je o njemu toliko puta receno, a malo je toga ostalo sto nije. Svestan je svog prirodnog dara jos od vremena kada mu je mama kupila harmoniku, kao devetogodisnjem decaku koji je poceo da svira uz radio. Tek kasnije zavoleo je gitaru i klavir, sto mu je itekako vredelo u karijeri.

U vreme kada su svi trazili sansu u narodnoj, Dzinovic se okrenuo ciganskoj muzici kojoj je udahnuo poseban filing i uveo je u narod.

Za Cigane je muzika zivot, a ne umetnost. Bez podvale za njih je pevanje pitanje emocija i zato su u njihovim interpretacijama nenadmasni, kao crnci u soulu. Taj narod bez statusa navikao je na patnju, na jad i cemer, zato ih treba samo slusati a ne analizirati niti kopirati. Kada sam osetio te ljude jakih emocija, odlucio sam se za njihovu muziku. Dok sam pevao, uzivao sam i osecao te note koje su pretocile njihova prefinjena osecanja u pesmu.

I bas tada kada je zahvaljujuci Harisu i njegovoj grupi "Sar e Roma", ciganska muzika osvojila mase i usla u narod, nepredvidljivi Dzinovic se odlucio za solisticku karijeru i snimio jedan od najboljih albuma svih vremena. Zatim sledi nezaboravni solisticki koncert i nova ploca sa pesmama iz njegovog zivota.

Na izgled je prepotentan i deluje kao grubijan, ali oni koji ga dobro poznaju tvde da je seret i covek s dusom. On za sebe kaze da je u stvari tuzan covek koji voli pesmu. Pored muzike voli i prijatelje, iskren je, duhovit i spreman da svoje veliko srce pokloni svima koji ga vole. U njegovim pesmama nema podvale i zato bude emocije u ljudima. Kad Dzinovic peva u Skadarliji, Sava centru ili za stolom okruzen prijateljima, tu nema nikakve razlike.

Kad mi u zagrljaj poleti dete ili mi pridje starac iz zahvalnosti sto sam ga u srce dirnuo pesmom, ja sam ispunjen i suguran da je ono sto radim dobro, jer se dopada i drugima. Tada znam da se isplatilo sto sam svoju sansu cekao dugo.

• Kazu da ste svoj zivot ispisali u pesmama, ali sigurno u sebi nosite i neku tajnu. Da li je to ljubav i kakvo znacenje za vas ima ta rec?

Ljubav je svakako tajna koju covek koji nosi u sebi. Za neke je to egoizam, za neke je samo rec a ja ljubav prepoznajem tako sto mi zeludac dodje u grlo pa ne mogu da disem. To je najlepse osecanje koje ljudi u sebi imaju, bilo da ga emituju prema drugu, prirodi, zivotu, zeni... Postoji li covek koji ne zeli da voli, da bude voljen, da se daje i da oseca ljubav drugih? Ako i postoji, ja mu ne zavidim.

• Sudeci po pesmama, vi ste emotivni, ali ste, kazu, i covek satkan od strasti. Da li ste se nekada uplasili od ljubavi?

Plasim se ljubavi koja ne ide, koja prodje za kratko vreme. Volim da budem zaljubljen, ali ne volim kad je ljubav patnja i podvala.

• Da li su vam se dogadjale ljubavi na prvi pogled?

Kao i svim gimnazijalcima, dogadjale su se i meni, ali su toliko kratko trajale da ih i ne pamtim.

Dok govori o ljubavi, Haris ne gestikulira. Odmerava reci i ostavlja utisak uzdrzanog i opreznog coveka. A njegove pesme kao vatromet rasplamsavaju strasti i emocije u onima koji ga slusaju. Sta vi privatno ocekujete od ljubavi i da li joj se kada vam se dogodi, predajete?

Lepo je buditi se pored zene koju volis, ali u zivotu se ne dogadja samo ono sto bismo zeleli. Cesto se zanoci i pored onih koje ne volis. Zbog ljubavi se rade i neobicne stvari, jer je to naboj emocija, koje su zestok generator u coveku. Zeleo bih da mi se dogodi ljubav, koja ce vremenom prerasti u drugarstvo, u poverenje, u postovanje, u iskrenog jarana, u jedan zestok odnos izmedju muskarca i zene... Da je osecas kao deo sebe i svog zivota. Za zenu koju volim, spreman sam da ucinim sve, ali bas sve - kao da nas uverava Dzinovic. - Uostalom, moje pesme su isecci iz mog zivota, nista nije izmisljeno. Strasno sam voleo, sve sam davao, ali srecan nisam bio. Uvek su se tu nekako nasle i tuga i seta. A voleo bih porodicu, decu, mir... Najvise od svega zenu koju cu voleti i koja ce me voleti. Ali uvek kada o tome razmisljam posumnjam da ce mi se to i dogoditi. Osecam se praznim i pocinjem da verujem da mi je to sudbina. Pevacu o ljubavi, iako ce se one prave ipak, izgleda, dogadjati drugima.