|
BALKANMEDIJA
ovaj intervju mozete potraziti
i OVDJE
,
tj. direktno na stranicama Balkanmedie
najvece prodavnice muzickih izdanja na
Internetu
Na istoj
stranici mozete procitati biografiju
Harisa Dzinovica iz "pera" Balkanmedie",
naruciti najnoviji CD, pokupiti wallpaper.....
Haris Dzinovic
Najvise
postujem Zeljka Samardzica i Acu Lukasa
sa kojima sam muzicki istomisljenik
 Haris
Dzinovic je ponovo napunio beogradski
Centar "Sava", a ima i onih koji tvrde
da moze drzati i vise od sest koncerata
zaredom, samo da nije planirano jos koncerata
sirom Srbije na njegovoj prvoj velikoj
turneji na kojoj promovise sedmi album
"Tako mi nedostajes".
Drasko Acimovic: Krajem 1991. godine
po prvi put ste nastupali u Centru "Sava".
Ovi koncerti su neka vrsta jubileja?
Haris Dzinovic: Pa, nisu.
Nisam nikada pravio jubilej, ali ovo jeste
treci put kako pravim koncerte u Centru
"Sava".
- Drasko Acimovic: Da li ima nekih inovacija
na vasim nastupima?
Haris Dzinovic: Sasvim
je dovoljno ono sto je bilo prosli put.
Jer je prosli put bilo, ono sto mi Sarajlije
kazemo - dernek. Publika je verovatno
zbog toga pokazala jos vise interesovanja
za ovaj ciklus koncerata nego za prethodni.
Sudeci po njihovim reakcijama ocigledno
da im je bilo dobro i da su zeleli da
se to ponovi...
- Drasko Acimovic: Godinama zivite u
Parizu. Kakava je razlika kada pravite
muziku za sebe, kada je pravite za druge,
ili kada je, mozda, radite za strano
trziste?
Haris Dzinovic: Muziku
uvek radim kao za sebe. Jos uvek nisam
radio za inostrano trziste, ali imam ponudu
da radim muziku za jedan film. To bih
vrlo rado radio i mislim da mogu i tu
da se sa uspehom pokazem... Ipak, ne bih
nista dalje o tome, posto jos nista nije
sigurno i ne velim da to izmalerisem.
Pariz je grad koji pruza milion mogucnosti,
tako da i neplanirane stvari mogu ispasti
fenomenalno...
- Drasko Acimovic: Cak i oni koji ne
spadaju u vasu publiku poznaju vas po
onome "I tebe sam sit kafano"... U Parizu
imate kafanu... Kakva je to veza izmedju
muzike, kafane i bine?
Haris Dzinovic: Pa, sta
ja znam... Dernek... U svakom slucaju,
na stejdzu se sigurno mnogo drugacije
osecam nego u kafani. U kafani je sve
opustenije, prirodnije. Sve je onako prisno,
dok je iza bine vec velika odgovornost
jer preko puta tebe sede ljudi i cekaju
da pokazes sta znas i umes... U kafani
nema toga, svi zajedno pevaju i vesele
se... Opet, ova vrsta muzike pripada kafani.
Ali, bogami pripada i stejdzu. Bar, kad
je rec o ovome sto radim. Volim da radim
koncerte i tu se bas osecam kao riba u
vodi. Mislim da sam sebe tu pronasao,
ali i kafana ima svoj "raspasoj"...
- Drasko Acimovic: Niste bili zadovoljni
situacijom na domacoj muzickoj sceni.
Ipak, pomenuli ste Acu Lukasa kao "dobar
primer urbanog pevanja". Pojasnite tu
definiciju "urbano pevanje"?
 Haris
Dzinovic: Ako preslusate 10 diskova novije
produkcije i cujete 10 razlicitih relativno
poznatih pevacica, ne bas top zvezdi,
ali koje dobro pevaju, naci cete poptuno
iste melodijske deonice, potpuno isti
nacin pevanja. Ono prvo se odnosi na aranzman
i pristup muzici. Ali ovo drugo, to, po
meni, nije urbano pevanje. Ti zavrseci
koji se ispevavaju ne izgledaju mi urbano.
Ima tu puno seljackih iliti ruralnih tema,
cak i muzike koja se granici sa dobrim
ukusom, i koja je odavno prevazisla kic
i priblizila se vrhunskom sundu.
Drasko Acimovic: Opet niste do kraja
objasnili ono "urbano"?
Haris Dzinovic: Zna se
sta muzika dozvoljava. Ako sad pocnem
to da objasnjavam, uzelo bi to sigurno
puno prostora na vasem internet-ekranu
od ovog intervjua. Jer muzika ima svoje
zakone i stavove i ona mora da se ispostuje...
- Drasko Acimovic: Zasto ste bas uzeli
primer Ace Lukasa?
Haris Dzinovic: Zato sto
on nije tipican narodnjak, peva s elementima
narodne muzike, ima i elemenata rok pevanja,
zabavnjaka. To je nekako spojio da izgleda
bas tako kao sto ja kazem "urbano". Tako
sjajno peva i Zeljko Samardzic. Oni su
moji favoriti jer i ja nisam tipican fah-pevac
vec volim da istrazujem.
- Drasko Acimovic: Da li pratite muzicku
scenu na internetu?
Haris Dzinovic: Zaboravili
ste da kompjuteri i internet nisu zanimacija
moje mladosti. Mi smo radije pikali fudbal,
jurili cure, trcali u kafanu na pivu,
umesto da satima piljimo u ekran. Drugo
je to vreme bilo. Pa, ipak, nisam papak
pa da ne znam koje su sve prednosti interneta.
Ne razumem se mnogo u tu spravicu ali
znam da je to buducnost ovog sveta. Mislim
da ce uvek ziva svirka biti najjaca, i
nikakvi kompjuteri ne mogu unistiti kvalitetne
pevace i muzikante...
|
