HARIS DZINOVIC

Izbor iz najnovijeg beogradskog dnevnog lista GLAS JAVNOSTI
kao i mnostvo interesantnih tekstova u njihovoj arhivi potrazite na

www.glas-javnosti.co.yu

Haris Dzinovic povodom serije koncerata u Centru "Sava"

OCEKUJEM DERNEK

Na bini je velika odgovornost jer preko puta tebe sede ljudi i cekaju da pokazes sta znas. Volim da radim koncerte, mislim da sam sebe tu pronasao, ali i kafana ima svoj "raspasoj"...

Posle dve godine pauze, Haris Dzinovic ce odrzati seriju od sest koncerata (5, 6, 7, 8, 9. i 10. decembar) u beogradskom Centru "Sava". Ovog muzicara domacoj publici nije potrebno posebno predstavljati, a o njegovoj popularnosti dovoljno govori cinjenica da su karte za prvih pet veceri rasprodate, tako da je naknadno zakazan i sesti koncert (10. 12). Hepeninge ce cak prenositi i nacionalna televizija, a Haris ce osim starog i svima omiljenog materijala predstaviti i novi album objavljen u decembru prosle godine.

Krajem 1991. po prvi put ste nastupili u Centru "Sava". Ovi koncerti su neka vrsta jubileja... - Pa, nisu. Nisam nikada pravio jubilej, ali ovo jeste treci put kako pravim koncert u "Sava" Centru.

Da li ocekujete nesto novo, drugacije, ovaj put?

- Ne znam sta bi' novo ocekivao. Uglavnom je to sve isto, samo sto sad imam novi materijal... A i sasvim je dovoljno ono sto je bilo prosli put. Jer je prosli put bio, ono sto mi Sarajlije kazemo, dernek. Ocekujem da ce i ovaj put to isto bit'. Publika je verovatno zbog toga pokazala jos vise interesovanja za ovaj ciklus koncerata nego za prethodni. Sudeci po njihovim reakcijama ocigledno da im je bilo dobro i da hoce da se to ponovi...

Godinama zivite u Parizu. Kakva je razlika kada pravite muziku za sebe, kada je pravite za druge, ili kada je, mozda, radite za strano trziste?

- Muziku uvek radim kao za sebe. Jos uvek nisam radio za strano trziste, ali imam ponudu da radim muziku za jedan film. To bih vrlo rado radio i mislim da mogu tu da se pokazem... Ipak, ne bih nista dalje o tome, posto nista jos nije sigurno. Pariz je grad koji pruza milion mogucnosti, tako da i neplanirane stvari mogu ispast' fenomenalno...

Cak i oni koji ne spadaju u vasu publiku poznaju vas po onome "I tebe sam sit, kafano...". U Parizu imate kafanu... Kakva je to veza izmedu muzike, kafane i bine?

- Pa, sta ja znam... Dernek... U svakom slucaju, na stejdzu se sigurno mnogo drugacije osecam nego u kafani. U kafani je sve opustenije, prirodnije. Sve je onako prisno, dok je na bini vec velika odgovornost jer preko puta tebe sede ljudi i cekaju da pokazes sta znas... U kafani nema toga, svi zajedno pevaju i vesele se... Opet, ova vrsta muzike pripada kafani. Ali bogami, pripada i stejdzu. Bar, kada je rec o ovome sto ja radim. Volim da radim koncerte i tu se bas osecam kao riba u vodi. Mislim da sam sebe tu pronasao, ali i kafana ima svoj "raspasoj"...

Niste bas zadovoljni situacijom na domacoj muzickoj sceni. Ipak, pomenuli ste Acu Lukasa kao "dobar primer urbanog pevanja". Sta znaci to "urbano pevanje"?

- Ako preslusate 10 diskova novije produkcije i cujete 10 razlicitih relativno poznatih pevacica, ne bas top zvezdi, ali koje dobro pevaju, naci cete potpuno iste melodijske deonice, potpuno iste muzicke ukrase, potpuno isti nacin pevanja. Ovo prvo se odnosi na aranzman i pristup muzici. Ali ovo drugo, to, po meni, nije urbano pevanje. Ti zavrseci koji se ispevavaju ne izgledaju mi urbano.

A sta bi onda znacilo "urbano"?

- Zna se sta muzika dozvoljava. Ako sad pocnem to da objasnjavam, zauzelo bi sigurno pola stranice ovog intervjua. Jer muzika ima svoje zakone i stavove i ona mora da se ispostuje.

A zasto bas Aca Lukas kao dobar primer?

- Zato sto on nije tipican narodnjak, peva s elementima narodne muzike, ima i elemenata rok pevanja, zabavnjaka. To je nekako spojio da izgleda bas tako kao sto ja kazem "urbano". Isto tako i Zeljko Samardzic peva...

I. S. Foto: D. Briza