POZELJNO JE SRCE NOSITI SA SOBOM

"CAO", Beograd, 1991, Olivera Miletovic

Kao sto je istina da su knjizevna groblja puna bestselera - moglo bi se reci da, na pevackom otpadu, leze mnoge bivse zvezde. Njihova slava je kao i mladost - kad jednom prodje ne vraca se!

Zasto su zvezde (narocito muzicke) estrade ne samo zabava za usi, nego i objekti seksualne zudnje, junaci koje priziva masta mnogih devojaka.

Ako bismo, samo onako uzgred, zavirili na cas u Frojdovu psihoanalizu, onda je neizbezan susret s njegovim uvazenim principom da sve ljudske delatnosti vuku koren iz seksualnosti. Izvor svih energija je u polnosti. Ako neko glasnije i lepse peva od drugih on je, sudeci, prema tome, seksualniji, privlacniji, pa se ne treba cuditi sto ce dobijati stotine pisama s ljubavnim i bracnim ponudama. Sanjare devojke u svojim sobama ciji su zidovi ukraseni posterima omiljenog pevaca. One hrabrije pomisljaju da bi mu se mogle pribliziti, a najsmelije nude i brak. Sem ovog vizuelnog dozivljaja, tu su ploce i kasete da bi se - po zelji - dozvao i gas gospodara.

Svaki popularni pevac ima neceg erotskog u svom glasu. Da nije te primese u njegovom pevanju, ne bi stekao slavu i obozavateljke. Izgled je takodje vazan, ali nije bitan. S lepim glasom prijatan izgled je podrska daru, ali ima medju zvezdama sasvim obicnih lica. Ali, i njih prati zensko jato. Jednoj iz tog jata se moze osmehnuti sreca, moze se dogoditi da s obozavanim izadje pred oltar i maticara.

Vecina devojaka zeljno ceka svog junaka u mestu gde zivi, kupuje kartu za njegov koncert, dozivi veliko uzbudjenje gledajuci ga, a ako dobije autogram ili poljubac - bice sasvim zadovoljna. Poneka, od njih, poci ce za svojom zvezdom, pratice je na turneji, aplaudirati i njena odanost moze biti nagradjena: bice joj dopusteno da posle koncerta sedi za muzickim stolom, a ako zapadne za oko slavnom pevacu... Istrajavace tako dok je neka konkurentkinja ne potisne, ili se iznenada pojavi pevaceva supruga. Propalu zelju da ga preotme, utopice u potoku gorkih suza.

Najzad, lepo je biti u blizini slavnog coveka zbog sveopste paznje okoline, koju mu ukazuju na svakom koraku. Deo te topline oseca i onaj ko je sasvim uz njega. Devojke bi zelele da se udaju za pevacku zvezdu, jer veruju da im takvo ime pruza siguran zivot, iako je pevanje veoma nesigurna profesija. Kao sto je istina da su knjizevna groblja puna bestselera, tako bi se moglo reci da na pevackom otpadu leze mnoge bivse zvezde. Njihova slava je kao i mladost - kad jednom prodje nikad se vise ne vraca.

Nije, dabome, za potcenjivanje ni novac koji zaradjuju od koncerata i ploca...

Princevi - pevaci su, za neobuzdanu mastu mladih devojaka, junaci iz bajki. U njima su, misle one, sabrane sve vrline muskaraca koji se bira za ceo zivot.

Na njihovu srecu ostace im samo idoli, jer im se nece pruziti prilika da upoznaju tamnu stranu njihovih lica.

• Nemate bas neko visoko misljenje o "pevacima - princevima"?

Ne, narocito. Mada je tacno da ni devojke ne haju bas mnogo ni onda kad im se kaze da je rec, uglavnom, o dosta primitivnom svetu, o ljudima bez mnogo kulture i ne bas mnogo neznim prema lepsem polu.

• Vi nikad niste pripadali pevacima - princevima, pa ipak vasa publika su uglavnom zene.

Ako je tako, onda razloge treba traziti u muzici, u glasu, u senzibilnosti mog glasa pre svega...

• Cini mi se da i ne zelite da izgledate kao "romanticni heroj". Naprotiv! Ne trudite se da budete ni lovac na usamljena srca. Pa, ipak, u vasim pesmama - narocito ciganskim - senzibilnost veje u krupnim pahuljama.

Verovatno zato sto je ona sastavni deo moje licnosti. Covek, svoje srce i dusu nosi sa sobom. Prividnom gruboscu samo prikrivamo neke svoje tuge, neka svoja razocarenja, neke svoje slabosti.

• Smem li da vam postavim jedno sasvim licno pitanje?

Zasto da ne!?

• Da li ste ikad bili u prilici da pomislite kako ste upoznali zenu, ali zenu za ceo zivot?

Da, jer se to odmah oseti. To se dozivi, to se zna. Onog trenutka, kad vam se pogledi sretnu. Ali, taj osecaj nije dovoljan za ceo zivot, za ono sto mozete da joj pruzite. A ja ovakav kakav jesam, pevac lutalica, covek koji je svuda i nigde - ne bih mogao da usrecim, u potpunosti, tu zenu i to dete.

• Pa, toliko je brakova...

Da, ali kakvih brakova? Brakova sa samarima, flasterima, advokatima, poreznicima, istraumiranim decijim glavicama... To nije brak. To nije ljubav. To nije... za ceo zivot!

• Govorite kao da vec imate neko gorko iskustvo iza sebe?

Pa, recimo da ga imam. Ziveo sam u kuci s majkom i ocem koji punih dvanaest godina nisu ni rec zajedno progovorili. Ista kuca, ista soba, ista kuhinja - a oni nikad ne razgovaraju - a ja, eto, izmedju njih. Uplasen, nesrecan, ocajan kako to samo dete moze da bude. Zato je moja tuga ogromna kad vidim ta mala, sicusna, nevina stvorenja, kako delom svog unistenog detinjstva - placaju danak roditeljske bezobzirnosti, da ne upotrebim gori izraz zbog kojih bi se neki roditelji i uvredili. Dakle: dogod postoji takva nedoumica u meni - necu se vezati za ceo zivot.

• Ciganska muzika je nabijena emocijama, nekom, u coveku neunistivom nostalgijom. Ona je uznemirujuca, poetska. Ona je kao vulkan i zato nju ne moze bas svako da smisli i bas svako da otpeva. Uzgred, tirazi tih ploca su mali, dakle, profit nije u pitanju. Sta je presudilo, neka vasa nit ili...

Film "Cigani lete u nebo" je presudio. Nikad, do tada na filmskom platnu nisam video tako nesto uznemirujuce, eruptivno a zahvaljujuci upravo ciganskoj muzici. Cigansku muziku sam, mozda, nosio i negde u sebi, duboko u svoj dusi, a film me je samo podstakao da o njoj ozbiljnije razmisljam. Ona je dosla i kao posledica nezadovoljstva u narodnoj muzici... Bez obzira na sve to, cigansku muziku volim, osecam je kao svoju blisku, najrodjeniju. Kao da sam ugledao svet tamo negde u ruskoj stepi...

• Interesantno je da ciganska muzika nikog ne ostavlja ravnodusnim pa, ipak, tirazi ploca su nezamislivo mali. Ciganska muzika se retko vrti na nasim radio stanicama. Zasto?

Isto kao sto zabavnjaci s indignacijom gledaju na novokomponovanu muziku, tako i odredjena drustvena struktura gleda na cigansku muziku. Oni cigansku muziku identifikuju s Ciganima - cergarima, onima koji rovare po djubristu, ne bi li nasli kakvu korist. Ali, Cigani su i obrazovani ljudi. Cigani su ljudi s tradicijom. Cigani su i bogati ljudi. Medjutim, Cigani kao narod - ne postoje. Nisu priznati skoro nigde u svetu. Cigani su ljudi bez domovine. Cigani su vecne lutalice. Oni nemaju svoju autentiku izuzev onoga sto nose sa sobom - a sa sobom nose jedno ogromno srce, srce kao more. Oni nemaju podvale u svojim emocijama, a to je ono najsnaznije, najiskrenije, najljudskije. Prema tome: kad je ciganska muzika u pitanju, kad je ciganska umetnost u pitanju - komentari apsolutno nisu vazni.

• Cigani su vam bliski, druzili ste se s njima. Kakav je to narod? Kakve utiske nosite?

Nesto od toga sam rekao. Ono najvaznije... Moj najljepsi dan proveden u masi, drustvu, upravo je dan proveden s Ciganima. Prosle godine, za Djurdjevdan sam svirao u Cikagu u jednom ogromnom parku nadomak Micigenskog jezera. Okupile su se sve ciganske familije. Bilo je uzasno mnogo sveta. Angazovani su cuvari i milicija, jer se smatralo da su ekscesi i veci incidenti neizbezni na ovakvim skupovima. Veselje je potrajalo do duboko u noc i nastavilo se u jednoj ogromnoj kuci, vlasnistvu jednog od domacina... I nijedan incident, nijedna psovka, nijedan prekoran pogled, nijedna ruzna rec. Nista nije postojalo izuzev pesme, ali one koja krene iz duse, tople, duboke, iskrene.

• Familije, o kojima pricate, svakako su bogate?

Kako da ne! Oni su i za americke uslove standarda - milijarderi. A znate ono narodno:"Para vrti gde burgija nece".

• Za vas, cini se, pare i nisu nuzno zlo?

Ko god kaze da lova nije sve u zivotu, ja mu kazem - lazes. Ko god kaze da odelo ne cini coveka, ja mu kazem - lazes. Ko ne veruje - neka proveri. Neka ode na koncert ozbiljne muzike u iscepanim cipelama, poderanim pantalonama - pa da vidim, hoce li ga pustiti. Otidji u Skupstinu u patikama pa ces videti kako odelo ne cini coveka. A obuci fino, elegantno odelo, stavi naocare - svuda su ti vrata otvorena bez obzira sto si manijak, droger ili diler. Otidji u bolnicu kao odrpanac da intervenises za bolesno dete pa ces videti kako ce te lekar primiti. A otidji u "listeru" s "merdzom" pa ces videti kako ce ti lekar ozbiljnim glasom saopstiti da ne brinete, da ce sve biti u redu. To ce vam saopstiti, izmedju ostalog, i zato sto ocekuje da cete ga nagraditi s nemackom novcanicom. Dakle: nije tacno da su pare samo nuzno zlo... na zalost.

• Primecujete socijalne nejednakosti?

Naravno da ih primecujem, i to me boli. Bas me boli. Bas mi nekako tesko padaju na srce...

• A nacionalne podele? Kako njih dozivljavate? Da li su i one zaista deo stvarnosti ili samo deo sveopsteg imidza?

Za mene su one uzasna glupost, jer su se sljudi vec davnih dana dogovorili da zele da zive u miru. I sta uopste znaci ona glupa parola: "Gajimo bratstvo i jedinstvo". Sta znaci kad od svog nastanka zivim sa Srbima i Hrvatima. I kako te mogu mrzeti samo zato sto si Srpkinja a ja Musliman. Samo zato sto si ti Joksa a ja Muhamed. A nista mi nazao nisi ucinila. Ja mogu mrzeti Muslimana, jer mi je nesto nazao ucinio, dakle zato sto me je povredio a ne zato sto je Musliman. Ja tvrdim, i garantujem, da se u Sarajevu nikada i nista nece dogoditi sto bi moglo da narusi medjunacionalne odnose. To tvdim na osnovu zivljenja, jer se u Sarajevu apsolutno ne diskutuje o nacionalizmu kao jugoslovenskoj bolesti. Za Sarajlije to je isforsirana, apstraktna stvar... I, zasto da se narod uopste svadja? Zasto?

• Mislite li da se narod posvadjao?

Na dobrom je putu da se posvadja. A narod se, sam od sebe, nikad ne bi posvadjao... Ovaj narod su zajebali. Nas narod je zajeban. Nasem narodu treba otvoriti oci, ali na pravi nacin. Moramo otvoriti prozor i reci:"Koji ti je andrak narode. Sto se svadjas izmedju sebe kad su nas sve zajebali. I Srbe i Hrvate i Muslimane i sve ostale. Imamo najlepsu zemlju na svetu. Zemlju na najboljem terenu, a narod nema blagostanja. Narod je u krizi. Pa, ko je kriv? Ne moze narod biti kriv!

• U pravu ste: ne moze biti kriv...

Kakve samo promasene investicije, da ti se kosa digne na glavi! A mi da ga premestamo s polozaja na polozaj - da ga kaznimo, da ga naucimo kako to nije lepo - da ne sme da se igra sa narodom i onda taj isti izadje na televiziju pa nam prica kako treba kaiseve da stezemo... A znate sta bi trebalo da uradimo?! Da mu zapalimo kompletnu familiju... Sta misli, jebo on mater svoju.

• Iznervirali ste se malo, zar ne?

Naravno da jesam. Kako da se ne iznerviram?! Kako da ostanem ravnodusan nad cinjenicom da oni, koji su nas i zajebali, mirno sa svojom decicom brckaju noge u moru, na svojim licnim plazama, u svojim vilama, a ti narode "rintaj" u zelezari da bi mogao da nahranis gladna usta svoje dece. E, moj narode - narodni...

• A vi, kako ste se deklasirali: kao Jugosloven?

Kako cu drugacije? Necu valjda kao Englez?

• Zasto ne kao Bosanac ili kao Musliman. To je sad popularno

Ma, ajte molim vas, sta vam pada na pamet? Pre neki dan, kada sam bio gost jedne Radio stanice, javila mi se neka zena. Pita me, da li bi hteo da pevam u Rakovici na koncertu za preporod Srbije? Zasto da ne? Ako ce moje ucesce nekome ili necemu pomoci hocu - sa zadovoljstvom. Ona kaze:"Pa zar vama kao Bosancu to ne smeta?" A zasto da mi smeta? Pa Srbija je deo moje zemlje. Pevao bih i za Hrvatsku i za Sloveniju i za sve ostale republike. Srbija je Jugoslavija. Srbija nije Austrija, zasto da ne pevam za svoju zemlju, za svoj narod - ako cu tom svom narodu i pomoci.

• Kako se osecate kao Bosanac u Beogradu?

Izvanredno. Beograd je jedan od retkih gradova u kojem bih mogao da zivim sada, odmah. U Beogradu imam i mnogo prijatelja. U Beogradu mi se nikad nista neprijatno nije desilo, nikad nijedna rec na temu - ko ste, i odakle ste. Beograd sve Jugoslovene docekuje - rasirenih ruku. Pogledajte TV Beograd, beogradske novine - svi smo tu. Hrvati, Slovenci, Bosanci... svi. Nema nikakve lokalne zatvorenosti, sto se ne bi moglo bas - sa sigurnoscu tvrditi i za ostale republike.

• Jedan vas kolega mi je, ne tako davno rekao da se on - kao Bosanac - u Sloveniji oseca pomalo inferiorno. Kakva su vasa iskustva?

Kako cu se osecati inferiornijim kad sam pametan covek. I gde ce mi to pasti na pamet? Sto, da oni nisu slucajno pametniji?

• Ne, nisam to mislila?

U Njujorku, Ljubljani, Sarajevu i Beogradu osecam se kao Hari Dzinovic. Ni superiornije ni inferiornije u odnosu na ostale.

• Sta mislite Hari, da iz sfere politike predjemo u domen muzike. To je, u stvari, pravi razlog naseg susreta. Dakle: zasto ste odlucili da snimite plocu s narodnom novokomponovanom muzikom? To nije vas svet?

To jeste moj svet! I, sta vam znaci taj termin - novokomponovana. Zar i zabavna pesma nije novokomponovana. Zar i rok nije novokomponovan? Zasto odmah, na startu, pravite takvu razliku. Kad se kaze narodna novokomponovana - to odmah ima primesu sunda, neukusa. A sunda ima svuda. Ima ga, cak, i u politici, zar ne? Zar nije sund i ovo:"Ceka sam te ispod skoja i gleda na pucinu: ili "Dolazija sam s mora a duva mi vitar". Uzas, bar se meni tako cini. A niko nikad, nije napisao da je "Splitski festival" nase muzicko ruglo jer, boze moj, orgestrom "dirigira" dr. Nikica Kalodjera, Bojan Adamic, muziku pise Djelo Jusic. I to sto sve pesme na festivalu operisu s pedeset reci: more, mornari, brodovi i luke... to, kao da nikom ne smeta. To je, kao dobro. To je, kao, kvalitet. Ja priznajem da u narodnoj muzici ima groznog sunda, da se snima sve i svasta, ali zar toga nema i u zabavnoj i rok muzici?! Medjutim, nismo ravnopravni. O nama se uvek govori i pise sve najgore...

• Jedan nas uvazeni kriticar je, jednom prilikom, napisao da su narodnjaci "novi varvari", da su "primitivna stihija pijanih jarana koji kidisu flasom na svakog starijeg od dvadeset godina". Vredja li vas to?

Ne, nimalo. Pogotovo kad znam da je taj isti novinar napisao da je Kusta lopov. Ukrao je vec vidjeno kod Felinija. Pa, zar je to greh? Zar je lose uzeti jedan gitarski pasaz od Dejvida Grimora ili od Mark Nofera? Pa, sto taj novinar - kad je tako pametan - ne izmisli neko novo pisanje. Zasto se taj novinar ne afirmise u svetu kao sto je to Kusta uradio. Zasto ne dobije Pulicerovu nagradu. Zasto?!

• Ipak, morate da priznate da ima srce, da ima loma...

Ja znam da ima srce. Ja znam da ima golih pevacica, razbijenih glava, ali to je kafana u njenom najruznijem obliku. A sta je to kad klinci odvrnu pojacala, kad pucaju stakla, kad padaju u nesvest. To je kao OK? To je kao lepo? To tako treba? Ma, nemojte mi reci!

• Pa, dobro sta je to lepo u narodnoj pesmi?

Ono osnovno, sto nosi u sebi. Ne znam da li ste ikad bili u prilici da vidite kako se uz narodnu pesmu u kafani - place, tuguje. Kako se uz narodnu pesmu - veseli. U kafani se odvija zivot, najcesce zivotonog naseg umornog radnika, seljaka - kojem je kafana oaza - mesto gde zaboravi neke svoje tuge.

• Ipak?

Ne razumem sta ipak? Sta vam nije jasno? Pa, ja svaki dan gledam te nase intelektualce pijane kao "zveri". Gledam ih kako s velikim zadovoljstvom stipaju pevacicu za dupe. Da vidite kako intelektualci lome flase, case. Intelektualci imaju i zelje. Naruce pesmu pa udaraju glavom o zid. Naruce pesmu, a nece da je plate. Ili jos gore, daju pare, pa traze povracaj. Da vidite samo kako neintelektualno izgledaju ti nasi intelektualci. Dakle: intelektualac nije "samozvano deklarisan". Mnogi se sami nazivaju intelektualcima da bi zasenili prostotu. I, ko je tu "varvarin"? Mi ili oni? I ko je tu kulturan? Mi ili oni? I ko je tu dostojanstven? Mi ili oni? Mi se ne stidimo da kazemo kako neke svoje tuge casno odbolujemo u kafani... mi to casno platimo... nema potpisa... Istina, nas potpis i ne vredi bog zna sta... E, tu je razlika! Sve sto imamo nosimo negde u dubini svoje duse, negde u svom srcu, a ne u svom dzepu. Dakle, novinarka, nije problem razbijena flasa. Problemi su u nama. Razlike su u nama. One su velike,nepremostive i bas mi je drago sto sam "neintelektualac"...