DACE PESMU, BICE LOM

TV NOVOSTI, 21. decembar 1999, Zorica Konic

Pre osam godina, kada su na sceni bili predratne euforija i nacionalne strasti, Haris Dzinovic je napustio Jugoslaviju. Preko Novog Sada potezom brzim i naglim otisao je preko grane kolima u Madjarsku. Odatle u svet... Sada nam se vraca sa juzne strane. Avionom na liniji Frankfurt - Podgorica, a potom letom do Beograda, vraca se tamo odakle zapravo nikada nije otisao. Sa Dzinovicem nisu mogle da odu i njegove pesme. Ostale su u srcima ljudi, nisu bile ni pod embargom i svih ovih godina emitovane su na radiju i televiziji. Nema onog ko se nije veselio uz "Rano je za tugu", "Dajte vina, hocu lom", "Nek mi bude zadnja casa", "Ostaricu, necu znati", "Poznaces me po koraku", "I tebe sam sit kafano"...

Trebalo je da Haris bude prvi pevac koji se posle rata na prostorima bivse Jugoslavije, vraca u Beograd. Medjutim, preduhitrili su ga drugi. Pre njega emocije u Centru "Sava" pokrenuli su"Indeksi", zatim "Hari Mata Hari", a na televiziji su gostovali Halid Muslimovic, Jasmin Muharemovic i jos neki pevaci iz nekadasnje Bosne i Hercegovine. Haris je cekao svoj trenutak. Strpljivi su bili i njegovi obozavaoci. A kad su karte pustene u prodaju, planule su za nekoliko sati. Tacnije, za cetiri koncerta prodate su u roku od sest casova. A u planu su i novi koncerti, sve dok narod pokazuje interesovanje za ovaj dogadjaj. Ovakva euforija Dzinovica ni malo ne cudi. Pa otud ni razumevanje za nase pitanje zasto se na trzistu pre ovih koncerata nije pojavila nova ploca?

Nisu meni potrebne nove pesme da bih se ponovo druzio sa publikom. Ali, to ne znaci da ih necu pevati. Ipak, okosnica koncerta bice ono sto se od mene ocekuje, a to su pesme koje je narod zavoleo, koje su ostale.

• Da li ce beogradski koncerti biti nalik onom cuvenom iz 1991. godine, kada su mu gosti bili Goran Bregovic i Zdravko Colic?

Ne bi bilo zanimljivo, ako bi bilo isto. Postoji oko trideset pesama, koje se vrte na koncertu, a njihov redosled odredicu na licu mesta, prema atmosferi, onako kako bude reagovala publika. Dakle, sve ce biti spontano, zajednicki - prica Dzinovic.

• Naravno, gosti u ovom trenutku nisu uopste bitni. Tolike godine cekanja na Dzinovicev povratak, stavljaju akcenat samo na njega. A on? Nije se uopste promenio. Jedino ne nosi svoj stari zastitni znak - crni sesir, jos iz vremena "sar e Roma", kada je zario i palio pesmom "Kiko, Kiko" i drugim. Sada mu je na glavi crna marama. I dalje ima mocan glas, sarm i dobru kondiciju. Dakle, godine nisu ostavile trag. A ako se nista nije menjalo na telu, da li je doslo do promene u dusi?

Tu sam jos postojaniji. U meni su iste vrednosti kao i pre. Isti su mi kriterijumi prema ljudima, one lose ignorisem, a sa dobrima produbljujem prijateljstvo.

Jedan od tih dobrih svakako je Boba Zivojinovic. Za njega Haris kaze da je svetski covek, da mnoge trenutke provode zajedno i da su kroz privatno druzenje dospeli i do poslovnog odnosa. Sve je pocelo pocetkom godine u Parizu. Naime, mnogi su zeleli da privole Harisa da snima za odredjenu diskografsku kucu, da se dokopaju njegovog novog materijala, s obzirom da je oko njega jos u toku stvaranja i snimanja nastala frka. Autor ovog teksta imao je priliku da ga slusa i moze da kaze da se Haris vraca na velika vrata i da ce imati priliku da pokaze kako muzika moze da bude jednostavna i odlicna, zahvaljujuci vrhunskoj produkciji i pevanju.

Elem, na jednoj zabavi u Parizu, pocetkom februara, Lepa Brena je cula Harisove nove pesme i pozelela da ih i ona snimi. Ponudila mu je primamljivu svotu novca, medjutim, Haris je to odbio obrazlazuci da je to isto kao da mu traze dete! U medjuvremenu doslo se na ideju da Dzinovic novi album snimi za "Grand produkciju". To tada nije bilo moguce, jer je on dobio avans sa druge strane. Potom sledi druzenje u Monte Karlu, gde Dzinovic i Zivojinovic pocinju da kapiraju da isto misle i o poslu i o zivotu. Naravno, to se otkriva na teniskom terenu. Posrednik postaje firma "Cepter" koja otkupljuje materijal, s tim da ima iskljucivo pravo za prodaju diskografskim kucama po svom poslovnom interesu. Dakle, ko da vise! Dzinovic ne mora da brine o tirazima, piratima i drugim poslovnim peripetijama. On je svoj rad naplatio. Zaokruzio je visegodisnji trud, koji ga je zarad dobrog zvuka vodio od buzuki muzicara u Grckoj, do Spanije i na kraju studija u Stutgartu gde je pesme snimio sa vrsnim toncem Tahirom Durkalicem.

Haris je zavrsio jos jedan posao. Prestao je da vodi restoran u Parizu. Ispostavilo se da mu to odvlaci isuvise vremena i paznje. A kako i ne bi, kada je "Haris" u ulici Zan Zak Ruso na broju 54 bio steciste umetnika iz bivse Jugoslavije. Kad god bi bili u gradu svetlosti, tamo bi dolazili na ice i pice pevaci, muzicari i drugi estradni umetnici. Naravno, uvek ih je rasirenih ruku docekivao domacin i po pravilu bi se prihvatio gitare i zapevao.

Sada, pak, Dzinovicu predstoji koncertna aktivnost. Dobio je elitne novogodisnje termine u Centru "Sava", koji su godinama bili vezani za Djordja Balasevica. Dzinovic takodje ima svoju vernu, privrzenu publiku, pa ce burno biti i po drugim gradovima gde ce odrzati koncerte. Dok po sneznom vremenu leti ka Jugi, a njegov menadzer Raka Maric strepi da l' ce avion sleteti, ili ce Harisa morati kolima da prebacuje od Crne Gore do Beograda, Dzinovica u hotelu "Interkontinental" ceka apartman. Tu ce mu ovih dana biti baza. Silni prijatelji dali su se u potragu za njegovim brojem mobilnog kako bi ga ugostli, vodili na dobra stara mesta, gde su nekad sedeli i druzili se. Dzinovic dolazi oran za sva ta zadovoljstva, a posebno susrete sa devojkama, koje su mu i dalje - najveca slabost.