NEDELJNI TELEGRAF MOZETE PRELISTATI NA ADRESI:
www.nedeljnitelegraf.co.yu

HARIS DZINOVIC, legenda nekadasnje jugoslovenske estrade, pred dolazak u Beograd posle osam godina, porucuje:

NISAM PRETERANI NOSTALGICAR,
ALI NEDOSTAJE MI SVE LEPO STO SAM U JUGI DOZIVEO

NEDELJNI TELEGRAF, 8. decembar 1999. Branka Djurisic

I dalje sam bolesnik kada su zene u pitanju. One su mi i najveca inspiracija

Dok se Beogradjani, a posebno Beogradjanke psihicki spremaju za koncerte Harisa Dzinovica 21,22,23 i 24 decembra u Centru Sava, a njegove vec antologijske pesme vrte na radio talasima i TV stanicama u Srbiji, neumorni Hari uzurbano zavrsava novi album u dalekom Stutgartu. Bice, kaze, deset pesama na kaseti i 14 na kompakt disku. Za NT otkriva da jedva ceka da se pojavi pred publikom koju voli i koja ga, iako se osam godina nije sa njom susreo, nada se, nije zaboravila:

Nisam preterani nostalgicar, ali mi nedostaje sve lepo sto sam u Jugi doziveo. Nedostaju mi mnoge stvari, posebno publika koju pamtim. Pesme sa novog albuma koji pripremam u Stutgartu izvescu prvi put pred beogradskom publikom. Nemaju jos ni naslove. Radi se o novim pesmama za koje sam sam pisao tekst i muziku. Neke od njih su mozda pomalo nostalgicne. Ipak, nema bitnijih promena sto se tice stila. Ima manjih novotarija, kao sto je, mozda, moderniji aranzman. A dali ce neke od njih postati hit, ne znam. Odlucice publika. Ona pravi hitove i zvezde.

Osam godina zivota u Francuskoj ostavilo je na njemu traga, tvrdi Haris. Postao je, kaze, malo ozbiljniji i mudriji, jer mu je Zapad uterao u glavu neka saznanja. Pre svega, da neke stvari moraju da se odigravaju tako kako se odigravaju i da ponekad mora da odstupi od svojih standarda:

Zivim u Francuskoj i tamo me ne zna niko, kao sto me ne poznaju ni u Spaniji, niti u Engleskoj. Tesko je otici iz sredine gde vas svi znaju, gde ste zvezda, kada iz takvog ambijenta zapocnete zivot obicnog coveka. Sve mi to nedostaje, ali ne zato sto je ugodno biti zvezda. To je ponekad breme, a i velika odgovornost. Ali ste svoji na svome. Ovde je sve drugacije. Nije problem snimiti CD, ali je problem sto je potrebno jako puno novca da to sto ste stvorili i uradili plasirate na evropsko trziste, sa svim standardima koje evropski market postavlja. I imati korist od toga. A da bi se to postiglo potrebna su ulaganja koja dostizu cifru od oko milion i po do dva miliona dolara. Konkurencija na Zapadu ima toliko para i vrlo je ostra, nemilosrdna. Ima izuzetno dobre muzike, a reklamni spotovi su fantasticno, besprekorno ura|eni. To je i osnovni razlog sto zvanicno nije izasla kaseta koju sam pre dve godine snimio u Spaniji. Doduse, pesme sa nje se vrte, presnimavaju, ali onako interno, medju prijateljima.

Na pitanje novinara NT kako je pored lepotica iz Sen Tropea, Kana, gde je ziveo, i Pariza, gde mu je sada boraviste, uspeo da i dalje ostane nezenja, Haris, kroz njemu svojstven sarmantni smeh odgovara:

I dalje sam bolesnik kada su zene u pitanju. One su mi i inajveca inspiracija. A kako i ne bi bile. Sve na svetu se vrti oko zena, carstva su padala zbog zena, sto bih onda ja bio drugaciji. Meni je to normalno ponasanje i emocija. Zato ne mogu da shvatim uzasnu poplavu pederluka koja se dogadja ovde, na Zapadu. Zena je u drugom planu. Sve vrvi od pedera, ima ih svuda, oni sve vode. A ja sam, eto, staromodan. Ne mogu se osloboditi zene nikad u zivotu, mada me niko ne moze iznervirati toliko kao zena.

A sto se braka tice, Haris smatra da je ta, za njega vrlo velika institucija, koju je dugo idealisao, poslednjih godina izgubila vrednost:

Ljudi danas olako ulaze u brak, u stilu - zaljubili se pa hajde, odmah vencanje. A kad ne uspe, cude se i opet to urade. Misle da su se prvi, drugi, ili treci put zajebali, pa ponovo to ucine. I tako - prodje zivot. Ranije sam idealisao vezu izmedju muskarca i zene. Mislio sam da je zajednicki zivot moguc na bazi finog dogovora, tananosti, razumevanja. Da se ne prave problemi tamo gde ih nema, ali zene upravo to rade. Muskarci jeste da su bezobrazni, ali nepostojeci problem vidi zena. Ne znam, mozda se meni tako izdesavalo. I sta je uopste brak. Sigurno nije ono sto ciko u opstini kaze - od sada ste to i to. I mislis, od tog trenutka pocinje nesto novo. E, nije. Zivis sa nekim i to je novo. Znam sta znaci ziveti sa nekim, nekoga cekati, nadati se, osecati bojazan, iako nisam stao pred maticara. Nije isto kao kad imas "slobodno bacanje" ili tri slobodna bacanja.

Predstojeci nastup pred beogradskom publikom, kako tvrdi, izaziva u njemu dosta emocija, jer je od pocetka rata na prostorima bivse Jugoslavije pevao samo u Sarajevu i to pre dve godine:

Raduje me sto cujem da me se publika uzelela. Sto mi prijatelji kazu da moje pesme vole i tinejdzeri i pored toga sto me osam godina nije bilo. Zato cu pevati sve hitove koje moja publika voli: Ostaricu, necu znati, Rano je za tugu, Dajte vina, hocu lom... Naravno, pevacu i nove pesme u starom fazonu, iako mozda dotle necu zavrsiti album. Ali to ce im biti predpremijera koja mi puno znaci. Pevacu sve sto zajedno volimo i zavolimo - kaze Haris i napominje da ne zuri nazad u Evropu. Ako publika u Beogradu to bude htela, produzice gostovanje. Isto to vazi i za koncerte u Novom Sadu i Subotici koji su organizovani u okviru njegovog povratka na muzicku scenu Srbije

Raspadom Juge sve su stvari izgubile na vrednosti, mnogi su karakteri devalvirali. Mislim da je i muzika pretrpela tezak udar. Pratim muzicka desavanja i u Srbiji i u Bosni i u Hrvatskoj, ali ne zvuci mi kao nekad. Mozda sam previse subjektivan, ali meni tu nesto fali - komentarise Haris zbivanja na muzickoj sceni zemalja na prostoru nekadasnje Jugoslavije.

Kako NT saznaje od produkcije Raka Maric, koja je organizator gostovanja Harisa Dzinovica, petnaestak dana pred koncert atmosfera je vec uzavrela. U prva dva dana prodato je vise od 10.000 ulaznica, iako su cene 200 i 180 dinara. U vreme zakljucenja ovog izdanja NT (6.decembra) organizator tvrdi da je ostalojos malo karata za sva cetiri koncerta i moguce je, sudeci po ogromnom interesovanju, da se, bar u Beogradu, nece sve zavrsiti sa cetiri nastupa popularnog pevaca.