|
IZBOR IZ NAJNOVIJEG BROJA
CASOPISA "BLIC" POTRAZITE NA
www.blic.co.yu
NISTA
NIJE KAO U SARAJEVU
BLIC, BEOGRAD, 16.10.1998.
MAJA DJOTI
Haris Dzinovic, pevac, za "Blic"
prica o sebi, zivotu u Parizu, muzickim
planovima: Moja inspiracija
je uvek bila ljubav. Zena. Da je to bila
zemlja, pisao bih o njoj. Mentalitet je,
naravno, ucinio svoje. Ja sam onu emociju
i toplinu zadrzao.
Svoje zvezdane muzicke trenutke Haris
Dzinovic je doziveo bas pred rat. Proslavile
su ga pesme za merak Pune duse, ceznje,
strasti... Kritika ga je smatrala umetnikom,
a publika obozavala. Prodao je vise od
tri milona ploca, uspeo da u kafanu uvede
i one koji su je prezirali, a narodnu
muziku priblizio urbanoj populaciji.
 Za
sva vremena ostali su njegovi hitovi:"Poznaces
me po koraku"."Ostaricu, necu
znati", "Rano je za tugu"...
Iz rodnog Sarajeva oterao ga je rat. Ziveo
je u Kanu, San Tropeu, Parizu, gde je
i danas.
Dobro zivim. Sve ide svojim
tokom sto se tice samog zivota, ali tesko
je razmisljati o Parizu kao o novom zavicaju.
Kad krenem sa tom temom uhvati me apatija.
Nista nije kao u Sarajevu - iskreno i
s nostalgijom prica Haris. - Drugi je
ovo svet, ljudi, mentalitet. Drugi jezik,
tempo zivota, da ne kazem i fizionomija.
Ovde sam stranac, moram da se prilagodjavam,
a to nije bas jednostavno.
- Na srecu, bar vam s materijalne strane
dobro ide. Vlasnik ste uglednog restorana
"Hari".
Da, ali nemam nameru
da se posvetim ugostiteljstvu. Naravno,
ja to profesionalno vodim, imam strucno
osoblje, francuske kuvare, konobare. Sve
je prilagodjeno evropskom nivou. Ponekad
se na jelovniku nadje i neki nas specijalitet,
ali retko, kuhinja je uglavnom francuska...
Kad se skupi drustvo, desi se da malo
i zapevamo, za svoju dusu.
- Do Beograda su doprle vesti da ste
pobrali komplimente Dzordza Majkla,
Eltona Dzona, Stinga! Da li nesto pripremate
i za evropsko trziste?
Vec duze vreme radim
plocu na engleskom jeziku, ali nikako
da to realizujem do kraja. Izdavac bi
trebalo da bude "Poligram".
S njima imam i potpisan distributerski
ugovor, ali videcemo sta ce biti.
- Znaci li to da vas staro trziste vise
ne interesuje?
Naprotiv. Paralelno radim
i plocu na nasem jeziku. Sam sam pisao
tekstove, muziku. Oko aranzmana mi je
pomagalo mnogo ljudi. To bi trebalo da
bude uskoro gotovo. U strogoj je zavrsnoj
fazi.
- U cemu sada nalazite inspiraciju kada
nema onog Sarajeva?
Moja inspiracija je uvek
bila ljubav. Zena. Da je to bila zemlja,
pisao bih o njoj. Mentalitet je, naravno,
ucinio svoje. Ja sam onu emociju i toplinu
zadrzao i imam je mozda vise nego ikada.
I sada ima Bosne i Sarajeva. Sretnu se
ljudi. Nije to ono, ali oseti se stara
energija. Bude i tuzno i veselo.
- Postoji li mogucnost da se vratite
u Bosnu?
Uvek postoji mogucnost,
ali za sada su moji planovi vezani za
Pariz. Zapoceo sam mnogo stvari i ne bih
to prekidao.
- Pratite li muzicka kretanja u Beogradu
i Sarajevu?
Ne, pravo da vam kazem.
Nisam u prilici, a i nemam neku zelju.
Cujem samo ono sto mi bas dodje pod ruku.
U Sarajevu nema velikih diskoghrafskih
desavanja. Tamosnja muzicka scena je zamrla
s tim prokletim ratom. Sada, kao nesto
krece, ali vrlo, vrlo tesko.
- Proslo je sest i po godina otkako
ste poslednji put bili u Beogradu. Mozemo
li vas uskoro ocekivati?
Jos traju neka sarena
vremena. I kod vas se svasta desava. Te
hoce biti bombardovanja, te nece! Covek
bas ne razmislja da ide u zemlju u kojoj
je takva situacija. Ako se sve smiri i
zivot krene normalnim tokom, ako popuste
ludila koje su ljudi zapoceli - zasto
da ne.
|
