|
OVAJ INTERVJU MOZETE DIREKTNO
PROCITATI I NA:
www.suc.org/news/nedeljni_telegraf/archive/94/1.html
ILI MOZETE PRELISTATI
NEDELJNI TELEGRAF NA ADRESI:
www.nedeljnitelegraf.co.yu
DZEK NIKOLSON
RAZBIO MERMERNI STO ZBOG MENE,
A DZORDZ MAJKL BLEJAO DOK SAM SVIRAO
NEDELJNI TELEGRAF, BEOGRAD,
11.02.1998.Goran Rosic
Haris Dzinovic, koji zivi u Parizu, namerava
da postane zvezda i na Zapadu. Planira
da uskoro odrzi koncert u Beogradu, a
u ekskluzivnom intervjuu za NT tvrdi:
 Ja
sam kod Tite zivio fantasticno, a mislim
da je 99 odsto Jugoslovena kod Tite zivilo
dobro. Tad si bar mogao u sumi zaspati
kad se umoris od puta, razumijes. Parkiras
auto u sumi, zaspis, pa ti niko nista
ne moze napraviti
Jebo i Stinga i Kleptona
i sve ostalo, jer oni ne kupuju ploce!
Mogu reci da je to sto pjevam bolje od
njihovih ostvarenja, ali je najbolje kad
ti kupe plocu
Ako kazes da ces navijati
za Jugoslaviju, znas, ono, oni ce to pozdraviti
u Jugoslaviji, a jebace ti mater u Zagrebu.
Ako kazes obratno, obratno je. Meni je
nezamislivo da igraju Suker i Mijatovic
u dva dresa, Boban i Savicevic
Cujem da se u Beogradu
i dalje slusaju moje pjesme, da se cak
na TV stanicama vrte i neki piratski spotovi,
odnosno spotovi koje ja nikad nisam snimio.
To najbolje govori o meni, koliko koliko
sam tamo i dalje popularan. Cak sam, cini
mi se, vise popularan nego sto sam bio
ranije. A ljudi koji se prijavljuju da
mi organizuju koncerte u Beogradu, Srbiji,
Jugoslaviji su ljudi koji se nikad nisu
bavili estradnom djelatnoscu -automehanicari,
direktori, radnici... Ti ljudi znaju,
mada nemaju veze sa ovim poslom, da bi
to bio pun pogodak - kaze u ekskluzivnom
intervjuu za Nedeljni Telegraf Haris Dzinovic,
covek koji je pevajuci ciganski intoniranu
narodnu muziku bio medju najpopularnijim
pevacim Jugoslavije, neposredno pre njenog
raspada. Dzinovic danas zivi u Parizu
gde je i vlasnik jednog restorana.
- U Jugoslaviji se malo zna sta je Haris
Dzinovic napravio na muzickom planu
od l992. godine do danas?
Na muzickom planu nisam
napravio nista osim sto sam u Spaniji
zavrsio jedan materijal, koji je na engleskom
jeziku i koji nameravam da plasiram na
evropskom trzistu. Naravno, to nije namenjeno
nasima, osim onima kojima se to dopada.
Ali, s obzirom na to sto su ljudi navikli
na drugu melodiku vezanu za ime Harija
Dzinovica, onda je to njima pomalo i cudno.
Sta ja znam... A, s druge strane, po mojoj
ocjeni, mogu napraviti proboj na evropskom
trzistu. Mislim da ima smisla da to radim.
Inace, drugih muzickih ostvarenja nisam
imao, osim sto sam radio na turnejicama,
koncertima. Culi su za ove moje nove pjesme
i u Beogradu. Uglavnom, rijec je o pjesmama
na engleskom, nekoliko na ciganskom i
jedna kombinovana na englesko-spanskom.
- Kako sve to izgleda na Zapadu?
Konkurencija je veoma
velika. Lova diktira sve. I u smislu publiciteta,
i u smislu reklame. Jer, ako imas veliku
lovu, recimo, jedan i po, dva miliona
dolara, koliko ima konkurencija, i to
najmanje toliku cifru, onda imas sanse
da nesto napravis. Sve su to basnoslovne
cifre koje diktiraju uspjeh projekta.
Uglavnom, marketinski dio mora biti sjajno
odradjen, a on je na Zapadu doveden do
savrsenstva. To, naravno, kosta. E, sad,
ja tu lovu nemam. Ali, pojavile su se
neke diskografske kuce, neki producenti,
koji su spremni da investiraju u moj novi
projekat. Sve je u fazi dogovora. Mislim
da bi u toku ove godine, mozda cak do
ljeta, to trebalo biti realizovano. Ja
sam na Zapadu nepoznat. A kad pravis prvenac
moras ga gurati 300 puta na televiziji,
radiju, u stampi, ucestvovati u razim
emisijama da bi ocekivao uspjeh. To kosta.
S druge strane, kad se ulozi tolika lova,
uspjeh je neminovan. Jer, da reklamiras
kamen 300 puta na televiziji ljudi bi
to kupovali. Zanima ih...
- Na Zapadu se, kako sam cuo, druzite
sa mega-zvezdama iz muzickog sveta?
Nekog velikog druzenja
nije bilo. Ali, da postoji poznastvo to
- da. Dzordz Majkl ima kucu u Sent Tropeu,
a ja sam tu imao iznajmljenu vilu od „Poligrama".
Jedan moj prijatelj doveo je jedno vece
kod mene Dzordz Majkla i cijelu bulumentu.
Pita me taj moj prijatelj: „Mozemo
li doci na sampanjac? „Mozete",
odgovorim. Kaze on: „Tu je i Dzordz
Majkl, doci ce sa nama". Reko': „Odlicno,
neka dodje!" I dodju oni u tri sata
posle ponoci iz neke diskoteke. Malo smo
jeli, pili, pjevali. Dzordz Majkl je bio
zadovoljan mojim muziciranjem. Nezgodno
je da pricam o tome. Kad sam zasvirao
blejao je u mene. Jednostavno, otvorenih
usta me gleda. Na kraju je rekao:"
That's impossible!" Nemoguce! Tako
je rekao za moje pjevanje uzivo. Onda
smo napravili seriju posjeta, te kod mene,
te kod njega i sta ja znam, ono rucak-vecera-rucak-vecera.
Vidjali smo se po gradu...
Moju muziku su slusali
i Elton Dzon, Sting. Ali, sve je to u
tim pricama o meni podignuto na visi nivo.
Taman kao da ja sa njima ispijam kafe,
druzim se, ovo, ono... Uglavnom, pozitivno
su reagovali na moje muziciranje. A oni
su i fino vaspitani, pa i ako im se nesto
ne svidja, oni ce reci da je to dobro
da se ne uvrijedim. Prema tome, pitanje
je koliko u tome ima istine. Istine ima
kada obicni konzument muzike ode i kupi
ti plocu. Onda je to pun pogodak. Jebo
i Stinga i Kleptona i sve ostalo, jer
oni ne kupuju ploce! Mogu reci da je to
sto pjevam bolje od njihovih ostvarenja,
ali je najbolje kad ti kupe plocu. Kad
on ode u radnju i kupi ti plocu onda znas
da si napravio pun pogodak. Sve ostalo
je suplja prica. Jer, zbog toga sto je
u tvojoj kuci, sto pije tvoj sampanjac,
sto jede tvoju baklavu, reci ce da ti
je super muzika.
- Da li je istina da je Dzek Nikolson
razbio sto dok je slusao Vase pesme?
Moj dobar prijatelj sjedio
je jednom prilikom sa njim. U njihovom
drustvu bio je i pokojni slikar Perica
Zupanic, Sibencanin, vrlo poznat u Francuskoj,
cak i u svijetu dzet seta. Zupanic mu
je pustao moju muziku i Nikolson je slusajuci
je razbio njegov mermerni sto! Raspitivao
se ko sam, sta sam. Jedan prijatelj me
je kasnije odveo na veceru. Bili su tu
Nikolson i Grejs Dzons. Tada me je Nikolson
upitao da li sam ja pjevac zbog koga je
razbio sto. Bio je prijatno iznenadjen.
- Zivite u Francuskoj, a veliki ste
ljubitelj fudbala, nekada ste igrali
fudbal u sarajevskom Zeljeznicaru. Hocete
li odlaziti na tamosnje stadione da
gledate utakmice Svetskog fudbalskog
prvenstva?
Hocu, kako necu. Pa, sad
kad bi me neko zovnuo da idemo da igramo
fudbalsku utakmicu u Australiji ja bih
se spremio i otisao!
Ma, budala, klasicna!
- Za koga cete navijati na Svetskom
prvenstvu?
Nemam pojma. Sve je to...
- Ako se medjusobno sastanu Jugoslavija-Hrvatska
- za koga cete navijati?
Ne znam. Znas, za novine
je tesko o tome govoriti. Ako kazes da
ces navijati za Jugoslaviju, znas, ono,
oni ce to pozdraviti u Jugoslaviji, a
jebace ti mater u Zagrebu. Ako kazes obratno,
obratno je. Tako da je danas nezahvalno
o tome govoriti bez obzira sto te negdje
emocije vuku. Meni je nezamislivo da igraju
Suker i Mijatovic u dva dresa, Boban i
Savicevic...Igraju u istim klubovima,
a sad igraju jedan protiv drugog. Za mene
je to nevjerovatno. Ja sam covjek u nekim
srednjim godinama, ali ne mogu to da shvatim,
jebi ga, sta znam. Jebi ga, do juce bili
zajedno, crkavali za tu ekipu, za tu generaciju,
za taj tim, i danas dosao neko, to izbrisao
gumicom i rekao:" Ajde, ti mars na
jednu, ti na drugu stranu, bice to ovako,
jebi ga!" Znas, ja u to ne mogu da
se uklopim. Bez obzira sto su dogadjaji
ucinili svoje i sto znam da, vjerovatno,
ljudi posiju veliko zlo upravo radi toga
da se dobro razdvoji.
- Za Vas kazu da ste veliki titoista.
Strogi! Ja sam kod Tite
zivio fantasticno, a mislim da je 99 odsto
Jugoslovena kod Tite zivilo dobro. Tad
si bar mogao u sumi zaspati kad se umoris
od puta, razumijes. Parkiras auto u sumi,
zaspis, pa ti niko nista ne moze napraviti.
Jednom je neki sarajevski muzicar svirao
negdje van grada. I opsta je kafanska
tuca, bije se 300 ljudi. U tom momentu
slucajno se na vratima pojavi policajac
koji se „skinuo" sa dezure,
znaci nema ni opasaca, iz stanice ide
kuci. I kad su ga ugledali, tuca je prestala!
Svi su iskakali kroz prozore. A taj policajac
je imao 40 kilograma. Znaci, nije njegova
snaga u pitanju, nego snaga drzave, snaga
pravne drzave, da te on ne vidi i ne zapise,
pa si sutra na sudu, u belaju i u zatvoru.
E, to je trebalo upravo tom narodu! Svi
su tada zivjeli fino, niko nikog nije
mogao zajebavati. Ja sam pobornik stroge
policijske drzave, tako da mozes mirno
izaci, setati gradom, da te ne moze svaki
supak zaustaviti, oteti pare, izmarisati
te, prebiti te, silovati ti zenu, ustinuti
je za supak... Moja generacija i one prije
i poslije mene zivjele su strasno dobro.
Odes fino na more, sjednes u auto, poneses
lovu. Ako nemas lovu, zaspis na plazi.
Niti te ko sta pita... Sta te briga, jebe
ti se. A danas nisi siguran i kas zaspis
negdje u hotelu. To je problem. Zato ja
kazem: bilo je dobro, bilo je reda, bilo
je mira. I kad neko nesto kaze ja mu pokusam
objasniti kako smo lijepa zemlja bili.
Neko kaze da je Tito bio diktator, da
je to bila klasicna diktatura, totalitarni
sistem. Mozda tu ima i istine, ali je
cinjenica da je bilo dobro, bolje nego
danas. Jer, sad ne mozes da sjednes u
auto i odes u Sloveniju, treba ti pet
granica proci. Pitanje je ko ce te zajebavati,
kako ces proci sa ovim ili onim imenom.
Bjezi, to su gluposti ordinarne...
- U Beogradu i Sarajevu ispredale su
se razne price gde Vas je rat zatekao,
kako ste provodili prve ratne dane...
Bio sam tada u Beogradu
vrlo isprekidano. Vec sam imao dogovorene
nastupe vikendima na Zapadu. Tako da sam
u aprilu l992. godine u Beogradu proveo
sedam-osam dana, a ostalo putovao. Vikendom
radis, pa se vratis u ponedeljak, pa u
srijedu, cetvrtak opet putujes. Onda sam
bio desetak dana u Italiji sa nekom fudbalskom
ekipom. Tako sam period od aprila do pocetka
maja proveo uglavnom na putu, na ranije
dogovorenim koncertima. Razne price su
se ispredale od nekih mojih zlih kolega
koji su govorili da sam pjevao u hotelu
Jugoslavija za vrijeme rata. To je strasno
pogodilo Sarajlije i moje prijatelje.
Oni nisu povjerovali u to jer su znali
ko sam ja, o kome se radi. I znali bi
da je ta svirka bila. Bilo bi glupo da
sam kao pjevao u hotelu, a moj poslednji
koncert u Sava centru bio je l99l. godine.
Tada su me nagovarali da napravim jos
pet koncerata. Ali, ja sam rekao da je
jedan dovoljan, jer je imao veliku vrijednost.
I bio je to moj posljednji nastup u Beogradu.
A onda su se ispredale razne price, te
pjevao u Beogradu, te ovo, ono. Islo se
s tim pricama mnogo daleko.
- Imali ste, u vreme kad je rat poceo,
i incident u jednoj diskoteci u Novom
Sadu.
Nije to bio nikakav incident.
U toj najezdi novonastalog nacionalizma
ti si isturena licnost u drustvu i na
meti raznih supaka koji nikad nista nisu
bili i misle da suglavni. Onda dodjes
u situaciju da te neko isprovocira, neko
ti preti. Ali, nista se tada veliko nije
desilo, samo su to novine bile razbubale.
Neko je meni dobacio nesto, a ja sam strogi
pacifista. Ne pada mi na pamet da se raspravljam.
Gnusam se kafanske tuce, a kamoli nekih
velikih incidenata. Jednostavno, vidio
sam tada da je Balkan zahvatilo nacionalno
ludilo, sto je za mene odvratno. Ko je
ko i kako se zove - uopste me ne zanima.
Jednostavno, samo me interesuje da li
je neko covjek ili nije. Sve ostalo je
totalno nevazno. Medjutim, za tu nacionalnost
su se zakacili mnogi ljudi, primitivci.
Evo, sta je danas, jebi ga. Niko nikog
ne jebe. Na Zapadu hodaju zajedno Srbi,
Hrvati, Muslimani. Sjede za stolom, jedu,
piju, pricaju, druze se, vesele se, zene
se. Niko nikog ne jebe. Period od pet-sest
godina bio je dovoljan da ljudi uvide
da je to bila zabluda i da su bili instrumenti
u rukama nekih monstruma koji su se posluzili
najtananijom i provjerenom metodom, a
to je nacionalizam.
- Kada ste prosle godine, prvi put posle
pet godina, zapevali u Sarajevu, imali
ste, kako je pisala stampa, velikih
problema. Da li je tacno da su ljudi
poceli da napustaju tribine kada ste
Vi izasli na binu, da Vam je posle koncerta
jedan mladic pretio pistoljem?
To su novine razbubale,
nabudzile. U Sarajevu su me fantasticno
primili, l2.000 ljudi pjevalo je moje
pjesme od pocetka do kraja. Ali, posto
je koncert trajao do pola tri ujutro,
logicno je da je neko izasao iz dvorane.
Medjutim, zli jezici su napisali da su,
kad sam se ja pojavio, ljudi poceli izlaziti
iz dvorane, sto nije tacno. To je jedno.
Druga stvar je da smo poslije koncerta
sjeli u nekom kafeu, gdje se skuplja strogo
gradska raja, ljudi koje ja znam, moja
generacija, oni sa kojima sam se godinama
druzio. I tu je neki decko izvadio pistolj
u tri-cetiri ujutro. Cak se i pozdravio
sa mnom i zamolio me da mu odsviram neku
pjesmu, jer smo tu i svirali i pjevali.
Odsvirao sam mu i otpjevao pjesmu. Mahao
je malo pistoljem, sta ja znam, i to je
sutradan u novinama prokomentarisano sa
bombasticnim naslovima: „Pjevao si
cetnicima, ubicu te!" To je totalno
izmisljena stvar. Decko je sutradan trazio
po gradu svu tu raju koja je sjedila u
kafani i mene, naravno, da se izvine.
Znas kakve su novine: vole da od misa
naprave medvjeda. Ovdje na Zapadu sam
vidjao naslove u novinama: „Dzinovicu
pistolj u grudi", „Ubicu te,
majku ti jebem!" Sto je bez veze.
A, u stvari, skocili su svi, oduzeli mu
pistolj, izbacili ga napolje. Eto, tako
je, u stvari, bilo.
- Pevali ste posle rata u Sarajevu,
kada cete odrzati svoj prvi posleratni
koncert u Beogradu?
Ne znam. Moze se desiti.
Ide se sad ka toj normalizaciji odnosa.
Balasevic drzi koncert u Sarajevu za koji
su sve karte rasprodate. Ne znam zasto
Sarajlija ne bi napravio koncert u Beogradu
ili Novom Sadu. I toga ce biti, naravno.
Kemo (Monteno) se sprema za Beograd, Indeksi.
Vjerovatno cu i i ja uskoro doci. Ne znam
tacno kad. Nemam cvrstih planova. Uglavnom,
ploca koju sada radim naravno bice, naravno,
izdata i u Beogradu, odnosno Srbiji, SR
Jugoslaviji.
ZELJA
MI JE ZAJEDNICKI KONCERT SA BALASEVICEM,
DRAGOJEVICEM I COLICEM
- Prica se da Vam je zelja da odrzite
zajednicki koncert sa Balasevicem i
Oliverom Dragojevicem.
Nisu to nikakve zelje.
Da kazem - zelja mi je, ne bih podredjivao
sebe tu nekako. Ali, naravno da bih volio,
da bi mi bilo drago da imam zajednicki
koncert sa Oliverom Dragojevicem, Colicem
i Balasevicem.
- Jeste li razgovarali o tome sa pomenutom
trojicom pevaca?
Jednom sa Balasevicem.
On je bio odusevljen. Ostalo je da se
poslije toga cujemo telefonom, pa smo
se culi dva-tri puta, a onda mu se izgubio
svaki trag. A ja nisam htio da insistiram.
Mislio sam da smo mogli napraviti nekoliko
koncerata, da ne kazem iz nekih drugih
razloga, koliko iz finansijskih. Nudile
su se velike pare. Tako da smo mogli napraviti
dvadesetak koncerata, svjetskih koncerata,
odnosno koncerata u dvadesetak gradova
u svijetu, da ono bas napravimo veliki
lom. Balasevic, ja, jos kad bi i Oliver
(Dragojevic) pjevao i, eventualno, Cola,
u tako nekoj postavi, to bi bio lom! Galakticki!
VESNA ZMIJANAC MI JE
UKRALA PESMU „JESU LI DUNJE PROCVALE"
- Da li je tacno da vodite spor sa Vesnom
Zmijanac, da Vam je ona, navodno, ukrala
pesmu „Jesu li dunje procvale"?
Nema tu nikakvog spora.
To je bila jedna ordinarna, beskrupulozna
kradja. Znas kad ti neko ukrade pjesmu
koju ti napravis, koja nije izdata, nego
je neko negdje cuje. I onda kaze:"
Ja cu to sad snimiti" I kazu ljudi:
„Ne mozes to snimiti, to izlazi u
produkciji, interpretaciji Harija Dzinovica."
Ma, kaze, ko te jebe, ja cu to skinuti.
I sad ti to ganjas. Mislim, ja to mogu
uganjati, nesto sam zaganjao. Vidjecemo
sta ce biti od svega toga. Dug je to proces,
nije to spor nikakav. Nego, jednostavno,
ne mozes ukrasti pjesmu, jebi ga, i reci
sta ima veze. Rijec je, u stvari, o melodiji
Kapetan Lesi, koju je napisao neki Rasid,
ne znam ni ja kako se zove. Ali, tekst
je moj i malo izmijenjena muzika, neki
detalji. Otprilike kao sto Goran Bregovic
pravi muziku, pa potpise sebe. Eto, to
je to. Nije joj to trebalo. Neka joj je
na cast. Neka uzme tu melodiju, napravi
drugi tekst, drugi aranzman, pa neka je
snimi. Nema nikakvih problema. Sve je
dozvoljeno. To je pjesma koja je izuzetno
dobra, od koje sam mnogo ocekivao, a sad
je upropascena. Ne moze ona pjevati tu
pjesmu kad joj ona apsolutno ne pripada,
ni po interpretaciji, ni po tekstu.
- Jeste li od tada razgovarali sa Vesnom
Zmijanac?
Kako cu razgovarati? Sta
bih ja s njom mogao razgovarati, bogati?!
O cemu?!
|
